Žena u žalosti obraća se zajednici na Redditu tražeći podršku nakon neizmernog gubitka svoje šestogodišnje ćerke, tražeći odgovore i utehu nakon porodične tuge.
Majka, stara 35 godina, udata je za svog muža 12 godina i imaju dvoje dece. „Mojoj ćerki, tada četvorogodišnjoj, otkriven je tumor u stomaku nakon 14 meseci povremenih bolova u nozi“, objašnjava u svom postu.
Lekari su dugo tražili uzrok, a kada su ga konačno pronašli, porodica se pripremila na najgore. Ona opisuje kako je od straha isključila sve osim svoje majke i muža.
„Moja majka je vozila osam sati da bi bila uz nas dok su prolazili kroz proces dijagnostike“, priseća se, zahvalna na majčinoj nepokolebljivoj podršci. Njena muž je, u međuvremenu, kontaktirao svoje roditelje i zamolio ih da dođu i budu uz njega u tom teškom periodu.
Međutim, svekar i dever su odbili, rekavši da moraju čuvati decu svoje snaje. „Za informaciju, svekar i dever žive pet sati udaljeni, a snaja je 25 minuta od mene“, dodaje ona.
U tom trenutku lekari su verovali da je tumor benigni, i operacija je bila zakazana za dva meseca kasnije.
Tokom leta, svekar i dever nisu bili dostupni „jer su stalno čuvali snajinu decu, pošto njihov otac nije ispunjavao svoje obaveze“, piše autorka posta.
Kada je konačno došao dan operacije, njena majka je ponovo došla da pruži podršku porodici kroz ono što će se pokazati kao životno menjajuće iskustvo.
Operacija je otkrila da je tumor mnogo ozbiljniji nego što su se nadali. „Tumor je bio toliko veliki da je zauzeo sav slobodan prostor na desnoj strani njenog stomaka“, piše majka, prisećajući se borbe lekara da ga uklone. Iz tela je uklonjeno samo 60%, a uskoro nakon toga patološki izveštaj je potvrdio strahove — bio je u pitanju rak.
Ćerka je prošla kroz intenzivan tretman koji je uključivao pet ciklusa hemoterapije, dve procedure spašavanja matičnim ćelijama i šest ciklusa imunoterapije. Porodica se izolovala kako bi zaštitila ćerku od infekcija.
„Moja deca su uvek bila bliska sa svojim bakama i dekama“, piše ona, dodajući da je gubitak te veze još više uvećao bol. Njena svekrva je jednom ponudila pomoć, ali se predomislila, tvrdeći da ne može nositi masku osam sati.
Par je molio svekrvu i devera da posete samo njihovu decu, a ne i druge unučiće, kako bi smanjili rizik od bolesti.
„Tokom celog lečenja, moja ćerka je plakala govoreći da joj nedostaje baka“, priseća se majka. Ali svekrva i dever su odbili, insistirajući da ako ne mogu videti sve unučiće, oni neće doći uopšte.
Roditelji su pokušali kompromis, predlažući da svekrva i svekar posete obe porodice naizmenično. „Oni su jednostavno izabrali da ostanu daleko“, kaže ona. Tokom procesa spašavanja matičnim ćelijama, izolacija porodice je postala još jača, ograničena na nju, njenog muža i njenu majku, kako bi zaštitili ćerku.
Kada je ćerka konačno mogla ponovo biti u društvu ljudi, muževljeva porodica nisu ih posetili. Devojčica je uživala u nekoliko meseci relativne normalnosti pre nego što se rak ponovo pojavio, agresivno šireći se.
„Bila je u tolikom bolu. Jedino je želela da bude sa porodicom i vidi svoju baku“, deli majka. Njena baka je došla samo kada je njena sestra želela da vidi dete, i tada je poseta bila kratka.
„Videli su je nekoliko dana nakon Božića“, piše ona. Kako se stanje njene ćerke pogoršavalo, majka je zvala sve bliske da se oproste, ali svekar i svekrva nisu došli.
„Moja ćerka je preminula u januaru. Borila se svim snagama, ali rak ju je pobedio“, piše majka. Bol zbog gubitka ćerke dodatno je uvećan osećajem izdaje od strane muževljevih roditelja i devera, za koje ona oseća da nisu stavili na prvo mesto svoju bolesnu unučiću.
„Povređena sam i ljuta na njih jer su povredili moju ćerku“, piše ona. „Plakala je toliko zbog toga što joj nedostaje baka. Znali su da je bolesna i da je mala verovatnoća da će preživeti.“
Pet meseci nakon ćerkinog gubitka, njen muž je zamolio da prevaziđu bol radi porodice.
„Uvredili su se kada je pokušao da razgovara o tome, što je već bilo teško za njega“, objašnjava ona. Njihov odgovor: „Wow. Ništa što uradimo nije dovoljno za vas.“ To je učinilo da se par oseća još izolovanije.
Autorka posta je odlučila da prekine svaki kontakt sa tnjima, odbijajući da ih pusti u svoj dom. „Neću se mešati u odnos mog muža ili sina s njima, ali neću učestvovati u održavanju tog odnosa“, kaže ona.
Njen muž je ljut i smatra da je njena odluka nerazumna, ali za nju je to odluka o zaštiti sebe od daljeg bola.
„Zar tvoj muž ne shvata da oni nisu ni pokušali da podrže bilo koga od vas? Za mene je ovo bitka na kojoj bih umrla. Grozni ljudi. Žao mi je zbog tvog gubitka“, piše jedan komentator.
„Izgledaju kao najgori ljudi na svetu. Kako tvoj muž može da ih gleda? Toliko je surovo što tvoja mala devojčica stalno želi baku, a baka nije želela da dođe. I ja bih uradila isto što ti radiš“, dodaje drugi.
