Jonika Brej dobila je poziv iz vrtića, ali u prvi mah nije ni slutila o čemu se radi. Telefonski razgovori sa upravom vrtića bili su česti i uglavnom bezazleni – nekada se radilo o izgubljenim stvarima, nekada o sitnim dečjim povredama ili osipima koji su se širili među mališanima. Ipak, ovaj put je bilo drugačije.
„Moram da razgovaram s vama zbog Stenlija“, rekla joj je upravnica.
Stenli, najmlađi među četvoro dece Jonike Brej, tek je napunio pet godina i spremao se da uskoro krene u školu. Ali ono što je majka ubrzo saznala potpuno ju je šokiralo.
Na snimku sigurnosnih kamera, pregledanom iz potpuno drugog razloga, upravnica je primetila vaspitačicu kako se sumnjičavo osvrće, a zatim pokušava da podmetne nogu deci dok su trčala. Treći pokušaj je bio „uspešan“ – mali Stenli pao je i ogulio lakat. Jonika je već ranije primetila ogrebotinu, ali dete je to predstavilo kao bezazlenu stvar. Tek kada je videla snimak, shvatila je šta se zapravo dogodilo.
Vaspitačica je odmah dobila otkaz, a slučaj je prijavljen Ministarstvu obrazovanja. Ipak, majci to nije bilo dovoljno. Želela je da sazna ko je žena koja je namerno povredila njenog sina.
Na društvenim mrežama pronašla je njen profil – nasmejana, uredno obučena, poput osobe kojoj bi svako poverio dete. Šok je bio još veći kada je otkrila da u lokalnim grupama nudi usluge čuvanja dece, hvaleći se sertifikatima i iskustvom.
Tokom istrage, vaspitačica je isprva tvrdila da je reč o nesrećnom slučaju, ali je ubrzo priznala da je dete svesno saplela kako bi mu „održala lekciju“. Objašnjenje da je želela da pokaže deci zašto ne treba da trče Jonika je doživela kao uvredu zdravog razuma.
Kada je početkom godine stigla odluka da joj se ostavlja dozvola za rad zbog „dugogodišnjeg iskustva“, majka je bila zatečena. „Postojao je snimak, priznala je krivicu, moje dete je bilo povređeno. Kako to nije bilo dovoljno?“
Besna i razočarana, obratila se policiji. Inspektor ju je obeshrabrivao, naglašavajući da bi dete moralo da svedoči. Ali Jonika je ostala odlučna. „Ako je potrebno da idem na sud – ići ću. Ako Stenli mora da svedoči – svedočiće. Neću dozvoliti da neko drugo dete doživi isto.“
Podaci pokazuju da su samo u Novom Južnom Velsu u poslednjih nekoliko godina vođene hiljade istraga zbog nasilja nad decom u vrtićima. Za Joniku, to je još jedan razlog da ne odustane. Jer, kako kaže, deca bi trebalo da se osećaju sigurno pored odraslih, a to poverenje ne sme da se izneveri.
