Glumica Vesna Stanković letos je otkrila da iza sebe ima godinu dana teške i iscrpljujuće borbe sa karcinomom dojke. Njena priča je ispunjena bolnim terapijama, operacijama, ali i snagom, humorom i ogromnom podrškom najbližih.
Šok otkriće na treningu
Sve je počelo sasvim slučajno, u junu prošle godine. Vesna je bila na treningu, želela je da popravi kondiciju i liniju, kada je u trenutku, nameštajući topić, napipala nešto neobično.
– Nisam imala nikakve simptome, energija mi je bila normalna, redovno sam išla na kontrole, ultrazvuk, mamografiju… Sve do tog dana. Sutradan sam zakazala pregled, i dijagnoza je bila potvrđena – karcinom dojke, već u stadijumu sa metastazama – ispričala je glumica.
Hemioterapije, operacije, zračenja
U Institutu za onkologiju prošla je osam intenzivnih hemioterapija, dve teške operacije i zračenja koja su ostavila posledice. Mislila je da će borba trajati kratko, ali ubrzo je shvatila da je pred njom dug put od pet do sedam godina.
– Završila sam sve protokolarne delove – operacije, zračenje, hemioterapije. Sada primam hormonsku i biološku terapiju, koje iscrpljuju. Umorna sam, bez energije, ali nikada nisam sebi dozvolila da odustanem – rekla je Vesna.
Humor kao lek
Kao i mnogi onkološki pacijenti, suočila se i sa gubitkom kose, obrva i trepavica. Ali i u najtežim trenucima, nije izgubila smisao za humor.
– Posle sedam meseci terapije kosa mi je ponovo počela da raste, izgledala sam kao mešavina Tasovca i Šojića. A sad, zbog novog leka, ponovo gubim kosu, obrve, trepavice… pa ću dve godine ličiti na Jula Brinera – ispričala je sa osmehom.
Podrška porodice i prijatelja
Vesna naglašava da bez podrške porodice i prijatelja ništa ne bi bilo moguće.
– Dijagnoza nije samo vaša, već i vaše porodice i najbližih. Najstrašnije je kad žena nema podršku partnera. Znam primer prijateljice koju je muž napustio usred lečenja. To je tragedija. Sa druge strane, meni je porodica bila oslonac, kao i prijatelji – rekla je ona.
Snaga da se ide dalje
I pored svega, nije dozvolila da se zatvori u sebe.
– Ako se povučem i ostanem kod kuće, za dva meseca me neće biti. Moram da živim. Koliko god je teško, ideš dalje, boriš se svim oružjem koje imaš – kaže glumica.
Rad usred borbe
Tokom lečenja nije uzimala bolovanje – igrala je predstave, snimala serije i putovala.
– Nisam dozvolila da mi kancer ukrade život, kad mi je već toliko toga oteo. Danas mogu da kažem: rat je završen. Ne priznajem primirje, nego samo kapitulaciju bolesti. Ali, kao i posle svakog rata, ostaju ruševine. Zato sada krećem u oporavak i izgradnju nove sebe – napisala je Vesna u jednoj od svojih emotivnih objava.
Humanost na sceni
Posebno je pamti igranje predstave humanitarnog karaktera, kada je prihod bio namenjen za lečenje Marije Mitrović.
– Emocija u toj predstavi bila je drugačija, snažnija nego ikad. Sala je bila puna ljudi koji su došli da pomognu. Skupila se lepa suma, ali, nažalost, nedovoljna za Marijino lečenje – rekla je Vesna.
„Ni jednog trenutka nisam poverovala da sam bolesna“
Govoreći o tome kako se nosila sa dijagnozom, glumica je istakla:
– Plačem, pa se smejem, potonem pa se podignem. Ljudi mi kažu da sam jaka, a ja kažem da nisam. Samo nisam dozvolila sebi da poverujem da sam bolesna. To je bio moj način da preživim.
Životna podrška i karijera
U životu joj je najveća snaga porodica – suprug sa kojim je više od tri decenije u braku i dve ćerke. Kao umetnica, najveći deo karijere posvetila je pozorištu i radiju, a publika je danas doživljava ne samo kao glumicu, već i kao ženu koja je preživela pravi rat sa bolešću.
Rođena 1972. godine u Medveđici, odrasla je u Petrovcu na Mlavi, gde je i napravila prve glumačke korake. Iako se školovala za pravnika, srce ju je odvelo na Fakultet dramskih umetnosti, gde je diplomirala u klasi sa Ljubomirom Bandovićem, Minom Lazarević i drugim poznatim imenima.
