Dok mi jurimo za tabletama, suplementima i skupim dijetama, jedan starac sa Karpata živeo je više od jednog veka zahvaljujući prirodi, skromnoj hrani i mirnom umu. Andrej Voron ostavio je zapise o tome kako je živeo, šta je jeo i zašto je verovao da zdravlje počinje u glavi, a ne u apoteci. Andrej Voron, mudrac iz jednog malog karpatskog sela, doživeo je čak 104 godine. Nije bio lekar, niti naučnik, već običan čovek koji je ceo život proveo blizu šume, zemlje i vode. Njegove misli i saveti kasnije su sabrani u knjizi „Mnoge godine. Srećne godine“, koja i danas kruži među onima koji traže jednostavniji i zdraviji način života.

Za razliku od modernih saveta o zdravlju, Voron je govorio vrlo prosto:
čovek se razboli kad se udalji od prirode i kad izgubi mir u sebi.

Povrće koje je zvao „hranom za život“

Od svih namirnica, posebno je izdvajao cveklu. Govorio je da je to „najbolja hrana na zemlji“, jer čisti krv, jača telo i daje snagu bez da opterećuje stomak.

Jeo ju je često – kuvanu, pečenu, u salatama, ali i sirovu. Verovao je da povrće treba da bude osnova ishrane, a ne dodatak uz meso.

Pored cvekle, svakodnevno je jeo pasulj, bundevu, šargarepu, kupus, zeleno lisnato povrće, bobičasto voće i papriku. Meso je izbegavao, jer je smatrao da „u sebi nosi tuđu patnju“, a da telo bolje funkcioniše kad se hrani lakše.

Post, voda i male porcije

Jedna od njegovih važnih navika bio je post jednom nedeljno – od četvrtka uveče do petka uveče, samo uz vodu. Smatrao je da se tako telo čisti, a duh smiruje.

Takođe je govorio da vodu treba piti pre nego što osetimo žeđ, jer kad žeđ dođe – telo je već u minusu.

Nikada se nije prejedao. Uvek je ustajao od stola malo gladan, verujući da se tako čuvaju i stomak i snaga.

Kretanje kao lek

Voron nije priznavao ležanje i sedenje po ceo dan. Govorio je:
„Kad ruke rade, živci se odmaraju.“

Svaki dan je hodao, radio u bašti, išao u šumu, a često je hodao i bos, makar nekoliko minuta dnevno, da „zemlja izvuče umor iz tela“.

Kad bi bio tužan ili nemiran, išao bi u šetnju, jer je verovao da priroda odnosi težinu iz čoveka bolje nego bilo kakav razgovor.

Unutrašnji mir – najvažniji lek

Možda i važnije od hrane bile su njegove poruke o životu.

Govorio je da čovek mora da:
– oprašta, jer mržnja jede telo iznutra
– ne juri da bude bolji od drugih
– ne brine šta će ko reći
– ne nosi tuđe brige na svojim leđima

Posebno je cenio tišinu i samoću u prirodi, jer je verovao da se baš tada čovek vraća sebi.

„Ko ima mir u srcu, ima zdravlje u telu“, govorio je.

Poruka Andreja Vorona je jednostavna i danas možda važnija nego ikad:
dug život ne dolazi iz skupih lekova, već iz skromne hrane, kretanja, posta i unutrašnjeg mira.

Jedna cvekla dnevno neće rešiti sve probleme, ali može da bude simbol tog povratka jednostavnosti – onome kako su živeli naši stari, sporije, mirnije i bliže prirodi.