Priznaću vam nešto, godinama sam mislila da je dovoljno samo da zalijem baštu. Kad stignem, uzmem crevo, polijem sve redom i mirna sam. A onda dođu one paklene vrućine, preko 35 stepeni, i gledam kako mi paradajz klone, paprika vene, a cveće izgleda kao da danima nije videlo kap vode.

Tek tada mi je jedan komšija objasnio gde grešim. Nije problem koliko zalivate, već kada to radite.

Najveća greška je zalivanje usred dana

Znam da mnogi, kao i ja nekada, pomisle: "Kad sam već napolju, da zalijem baštu." Ali ako je sunce upeklo, više štetite nego što pomažete.

Dok vi završite zalivanje, pola vode je već isparilo. Zemlja na površini bude mokra, a koren, koji je biljci najvažniji, ostane skoro suv.

Od tada ustajem malo ranije

Otkako zalivam rano ujutru, pre nego što sunce ozbiljno zagreje, razlika je ogromna.

Zemlja lepo upije vodu, ona stigne do korena, a biljke mnogo lakše izdrže najtopliji deo dana. Paradajz više ne visi kao krpa do podneva, a cveće izgleda sveže čak i kada temperatura pređe 35 stepeni.

Bolje jednom pošteno nego svaki dan pomalo

Još jednu grešku sam pravila - svaki dan sam pomalo prskala biljke.

Iskusni baštovani kažu da je mnogo bolje da ih zalijete obilno nekoliko puta nedeljno nego da svaki dan samo pokvasite površinu zemlje. Tako koren ide dublje i biljka postaje mnogo otpornija na sušu.

Još jedan savet koji sam usvojila jeste da vodu sipam direktno oko stabljike, a ne po listovima. Tu je biljci i najpotrebnija.

A uveče?

Dešava se da uveče primetim da su biljke klonule, pa ih zalijem. To nije problem ako baš morate, ali nije najbolje da vam to postane navika.

Tokom noći lišće ostaje vlažno, pa se lakše razvijaju gljivice i druge bolesti.

Zato, kad god mogu, baštu zalivam ujutru. Treba mi svega dvadesetak minuta više sna da se odreknem, ali mi zato paradajz, paprike, krastavci i cveće to višestruko vrate. Nekad zaista nije potrebno više vode, već samo pravo vreme za zalivanje.