Kada ljudi pomisle na ugljene hidrate, krompir je među prvim namirnicama koje im padaju na pamet. Takođe, većina ljudi je verovatno svesna činjenice da jela od krompira, poput pomfrita, nisu toliko zdrava kao štapići šargarepe ili celera, ali i da preterivanje sa njima može da poveća rizik od kardiovaskularnih bolesti zbog visokog sadržaja masti i soli.
Međutim, uprkos tome što ima lošu reputaciju, krompir je nutritivno veoma bogata namirnica, koja snabdeva organizam složenim ugljenim hidratima i drugim vrednim materijama. Krompir srednje veličine sa korom, težak oko 213 grama, sadrži oko 164 kalorije i 4,5 grama vlakana, skoro 20 odsto dnevne potrebe za kalijumom, 46 odsto dnevne potrebe za vitaminom C i 4,4 grama biljnih proteina. Zajedno sa puno drugih hranljivih materija, dobar je izvor vitamina, uključujući vitamin B6.
„Mnogi ljudi misle da je slatki krompir bolji za zdravlje, ali to zapravo nije tačno“, kaže nutricionista Ejmi Gudson. „Hranljiva vrednost obe namirnice je veoma slična, s tim što beli krompir ima više kalijuma, a slatki više beta-karotena, što mu daje narandžastu boju.
ZDRAVLJE VAŠIH CREVA MOŽE DA SE POBOLJŠA
Kada jedete previše vruć krompir, njegov skrob se brzo razlaže u glukozu, što podiže šećer u krvi. Skrob u hladnom krompiru poznat je kao skrob tipa 3, koji deluje i kao rastvorljivo i nerastvorljivo vlakno. Zbog toga koliko su otporni na varenje, šećeri iz ovih skrobova se ne apsorbuju u krvotok. Umesto toga, otporni skrob se kreće do debelog creva, gde ga zdrave bakterije razgrađuju. Zatim služi kao prebiotik kojim se hrane.
KONZUMIRANJEM KROMPIRA LAKO POSTIŽETE SITOST
Porcija krompira sa malo kalorija, visokim sadržajem vode i umerenim sadržajem vlakana i proteina može biti dobra za gubitak težine, posebno kada uzmete u obzir koliko brzo može da nas zasiti.
KROMPIR MOŽE DA UZROKOJE DEBLJANJE
Krompir sam po sebi nije mnogo kaloričan, ali način na koji se priprema i veličina porcije na kraju čine razliku. Na primer, jedna šolja gratiniranog krompira na bazi putera, sa dodatkom prezla, čedar sira i mleka, sadrži 323 kalorije i 11,6 grama zasićenih masti. Takođe je poznato da redovno konzumiranje pomfrita izaziva debljanje. Studija iz 2007. u The American Journal of Clinical Nutrition otkriva da je konzumiranje pržene hrane poput pomfrita direktno povezano sa gojaznošću.
MOŽE DA PODIGNE VAŠ ŠEĆER U KRVI
Visok nivo šećera u krvi tokom vremena može dovesti do predijabetesa, insulinske rezistencije i dijabetesa tipa 2.
„Ključno je kombinovati krompir i druge vrste ugljenih hidrata sa proteinima kao što su nemasna govedina, piletina, riba ili jaja“, savetuje Gudson. "Proteini pomažu u usporavanju varenja i na taj način pomažu u sprečavanju skokova šećera u krvi."
PRŽENI KROMPIR MOŽE NEGATIVNO DA UTIČE NA PAMĆENJE
Potencijalni uticaj krompira na zdravlje mozga ponovo se svodi na način na koji se priprema. „Studije su povezale pomfrit i drugu prženu hranu sa oštećenom koncentracijom i pamćenjem i povećanim zapaljenskim odgovorima u mozgu“, kaže nutricionista Meri Virc. Jedna studija objavljena u Journal of Nutritional Science otkrila je da su učesnici čija je dijeta uključivala najviše pržene hrane najniže rezultate na testovima pamćenja i kognitivnih sposobnosti.
PRŽENI KROMPIR PODSTIČE STARENJE KOŽE
„Konzumiranje prevelikih količina pržene hrane može dovesti do oštećenja ćelija i upale, što može ubrzati proces starenja. Inflamatorni odgovor u koži vidljiv je u vidljivim znacima oslabljene elastičnosti kože – borama, nadutosti i akni“, kaže nutricionista Džon Burdeos. Međutim, ako zaista uživate u pomfritu, Burdeos predlaže da ga pripremite sa korom i pržite na vazduhu ili u rerni.
MOŽETE IMATI VIŠE ENERGIJE ZA VEŽBANJE
Prema Gudsonovim rečima, krompir srednje veličine je odličan izvor ugljenih hidrata i drugih hranljivih materija, a idealan način za njihovu pripremu je prokuvavanje ili pečenje.
