Američka savezna država Juta postala je prva u zemlji koja je odlučila da prestane sa dodavanjem fluorida u vodu za piće. Ova odluka izazvala je veliku pažnju, jer se fluorid decenijama koristi širom SAD kako bi se smanjila učestalost karijesa. I zaista, od 1945. godine, kada je počelo fluorisanje vode, zabeležen je drastičan pad zubnih oboljenja, zbog čega je Američki centar za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC) ovu meru proglasio jednom od deset najvažnijih javnozdravstvenih intervencija 20. veka.
Međutim, kontroverze oko fluorida nikada nisu sasvim utihnule. Kritičari tvrde da fluor može imati negativne efekte, posebno na razvoj mozga kod dece. Među najglasnijima je i Robert F. Kenedi mlađi, sadašnji američki ministar zdravlja, koji smatra da fluorid deluje neurotoksično i može smanjiti koeficijent inteligencije, naročito kod dece čiji se mozak još razvija.
Da li je fluorid zaista opasan?
Fluorid je so koja se prirodno nalazi u vodi, a dodaje se i u pastu za zube i so. Njegova uloga u očuvanju zubne gleđi i prevenciji karijesa je dokazana. Ipak, višak može biti štetan – ključna je doza.
Studije pokazuju da previsok unos fluorida tokom trudnoće može negativno uticati na razvoj mozga deteta. Neke analize su pronašle vezu između količine fluorida u urinu trudnica i nižih rezultata na testovima inteligencije njihove dece.
Ali ovo je izuzetno kompleksna tema. Naučnici ističu da se efekti fluorida razlikuju u zavisnosti od doze, uzrasta, telesne mase i ukupne izloženosti. Toksikolog Jan Hengstler sa Tehničkog univerziteta u Dortmundu kaže:
"Unos fluorida ne bi trebalo da bude ni prenizak, ni previsok. Idealno je do 0,05 mg po kilogramu telesne mase dnevno."
Preporučeni maksimum za odrasle je 3–4 mg dnevno, a u SAD voda obično sadrži oko 0,7 mg po litru – što se smatra bezbednim. Problem nastaje ako se uz fluorid iz vode dodaju i drugi izvori – poput paste za zube, hrane (npr. čaj, riba), a da se pri tom ne prati ukupna količina.
Studije pune „zbunjujućih faktora“
Jedan od problema u istraživanjima jeste što se većina studija sprovodi u ruralnim i siromašnijim krajevima, gde postoji niz faktora koji mogu uticati na rezultate – od loše ishrane i manjka obrazovanja, do slabog pristupa zdravstvenoj zaštiti. Zato mnoge od tih studija ne mogu sa sigurnošću da dokažu da je upravo fluorid uzrok niže inteligencije.
S druge strane, dugoročne (longitudinalne) studije koje uzimaju u obzir širi kontekst, pokazuju da u Evropi i Kanadi, gde se pažljivo prati unos fluorida, nema razloga za zabrinutost – sve dok se ne premašuju preporučene vrednosti.
Odluka Jute da ukine fluor u vodi za piće otvorila je staru raspravu: da li je ovaj mineral prijatelj zdravih zuba ili tihi neprijatelj mozga? Nauka zasad poručuje – umereno je bezbedno. Ključno je praćenje unosa i informisanje javnosti, kako bi se iskoristile koristi fluorida, a izbegli potencijalni rizici.
povezane vesti
