Kad grune leto, nema boljeg osveženja od dobre, slatke lubenice. Nema tog sladoleda ni kocke leda koji može da parira kad pukne pod nožem i zamiriše cela soba. Al’ šta kad donesete lubenicu sa pijace, a ona još mlaka, kao da je ležala na radijatoru?
E, za to narod odavno ima caku – proverenu, isprobanu, što su je i bake i ribari koristili kad nije bilo frižidera ni klime.
Kofa, led i kašika soli – i eto ti lubenice ledene kao iz zamrzivača!
Nemaš mesta u frižideru? Nema veze! Uzmi lavor, kofu ili lončinu, nalij hladnu vodu, ubaci što više leda imaš i – sad ono najvažnije – dodaj jednu-dve pune kašike soli. Može i krupna, još bolje!
Ubaci lubenicu u tu slanu ledenu vodu i sačekaj petnaestak minuta. Veruj, kad je izvadiš – biće taman da se seče i jede! So ubrzava hlađenje, pa lubenica mnogo brže „pokupi“ tu hladnoću nego da stoji samo u običnoj vodi.
Zašto to radi? Zato što su naši stari znali znanje!
Kažu stari: so vuče ladnoću. I nije to bapska priča – koriste taj fazon i ribari kad hoće da im riba ostane sveža, a domaćice kad gosti bane iznenada pa treba brzo da se rashladi sok, pivo ili lubenica.
Što više leda, malo soli – i nema greške! Lubenica će biti ledena, a ti ćeš izgledati kao car kad je izneseš pred goste.
