Koja je optimalna terapijska doza vitaminom C i zašto se toliko forsiraju suplementi u borbi s koronom? Vitamin D i vitamin C su veoma bitni za zdravlje našeg organizma – vitamin D ima ulogu u očuvanju koštanog i mišićnog sistema, a vitamin C je sjajni antioksidant. Međutim, prema trenutnim preporukama svetskih zdravstvenih stručnjaka, uzimanje suplemenata u preventivne svrhe se ne preporučuje jer njihova primena, čak i velikih doza, nije pokazala nikakav efekat u zaštiti od obolevanja od kovida 19, niti u poboljšanju ishoda bolesti.
Pored toga, farmaceuti napominju da se visoke doze vitamina C slabije apsorbuju u organizmu, a ako se uzimaju u dužem periodu mogu da naruše zdravlje bubrega.
Dr Vanja Todorović, sa Farmaceutskog fakulteta u Beogradu, kaže da je apsorpcija vitamina C u crevima regulisana specifičnim aktivnim transporterom koji zavisi od unete doze:
Približno od 70 do 90 odsto vitamina C se apsorbuje pri umerenom unosu od 30 do 180 miligrama na dan. Međutim, pri dozama većim od 1.000 miligrama dnevno apsorpcija pada na manje od 50 procenata, a apsorbovana, nemetabolizovana askorbinska kiselina se izlučuje urinom.
Osim toga, rezultati studija pokazuju da suplementirane doze od 1.250 miligrama na dan dovode do oko svega dva puta više koncentracije vitamina C u plazmi od one koja se postiže konzumiranjem od 200 do 300 miligrama na dan i to iz namirnica koje su njime bogate.
Preporuka je da se dnevno unese 80 miligrama vitamina C na dan, dok je maksimalno dozvoljena količina u dnevnoj dozi kroz dodatak ishrani za odrasle 1.000 miligrama.
Osim bubrežnim bolesnicima oprez sa vitaminom C u većim dozama od preporučene savetuje se i pacijentima koji pate od taloženja gvožđa u organizmu.
- Usled učešća vitamina C u metabolizmu gvožđa opravdana je zabrinutost da visok unos vitamina C može da prouzrokuje intenzivniju apsorpciju ovog minerala - kaže dr Todorović.
Dolazi do poremećaja gvožđa, oštećenja srca
Čini se da to kod zdravih osoba i ne mora da bude zabrinjavajuće. Međutim, kod osoba sa oboljenjem koje dovodi do poremećaja metabolizma gvožđa, hronična konzumacija visokih doza vitamina C može da pogorša preopterećenje gvožđem i dovede do oštećenja srca, jetre, pankreasa, štitne žlezde...
U velikim dozama vitamin C može i mnogo ozbiljnije da naruši zdravlje. Dr Todorović kaže da je nekoliko studija sugerisalo da usled prekomernog unosa, delujući kao prooksidans, vitamin C može da prouzrokuje hromozomska i/ili DNK oštećenja i tako doprinese razvoju karcinoma:
- Ostali prijavljeni loši efekti visokog unosa vitamina C uključuju i smanjeni nivo vitamina B12 i bakra, ubrzani metabolizam ili izlučivanje askorbinske kiseline, eroziju zubne gleđi i alergijske reakcije.
Mučnina, kamenac...
Pri dozama od 2.000 miligrama dnevno mogu da se jave dijareja, mučnina, grčevi u stomaku i druge smetnje zbog osmotskog efekta neapsorbovanog vitamina C u gastrointestinalnom traktu. Vitamin C u visokim dozama ima potencijal da poveća izlučivanje oksalata i mokraćne kiseline, što može da doprinese stvaranju kamena u bubrezima, posebno kod osoba sa bubrežnim poremećajima. Dokaz za rizik od prekomernog unosa vitamina C je stvaranje bubrežnih kamenaca.
