Naučnici su zapazili zanimljiv fenomen - kardiovaskularne bolesti, kao što su plućna embolija, srčani i moždani udar, češće se dešavaju u jesenjim i zimskim mesecima. Jedno od objašnjenja je da hladno vreme utiče na skupljanje krvnih sudova, arterija i vena, dodatno opterećujući i dovodeći u rizik pacijente koji već imaju problema sa cirkulacijom.
Osim hladnog vremena, zimski dani su period kada se u Srbiji češće jede masna i začinjena hrana. Približavamo se kraju tog „zimskog maratona" čiji je vrh od Svetog Nikole do Svetog Jovana, uz Božić i sve druge praznike između.
Statistički gledano, u januaru ima najviše srčanih i moždanih udara, a i ostali problemi s krvnim sudovima su, takođe, u porastu - naročito problemi sa perifernom cirkulacijom i proširenim venama.
Uzrok stresa za naše krvne sudove su, osim masne i jake hrane, i hladno vreme, nedostatak kretanja i boravak u zatvorenim, pregrejanim i često zadimljenim prostorijama.
„Svakako je teško da promenimo sve loše navike, a to bi bio put da smanjimo tegobe pre svega, i probleme koje imamo", rekao je u Jutarnjem programu dr Dario Jocić, vaskularni hirurg, i dodao da je, kada je hladno vreme, veliki problem nedostatak fizičke aktivnosti, jer kada nema sunca, teško se ljudi nateraju da izađu.
„Međutim, treba da se nateramo da se makar pola sata dnevno aktiviramo i da imamo neku aktivnost. Šetnja je najbolji prijatelj naših krvih sudova, cirkulacije i naših vena", dodao je.
Objašnjava da se u uslovima hladnoće skupljaju sitni krvni sudovi što može biti problem kod ljudi sa arterijskom cirkulacijim, za razliku od pacijenata sa problemima sa venskom cirkulacijom, koji imaju manje tegobe.
„Pacijenti koji recimo imaju srčanu anginu, njima se savetuje da se ne izlažu niskim temperaturama i da se nekako sačuvaju tokom ovog perioda", kaže dr Jocić.
Poručuje da je, kada su navike u ishrani u pitanju, formula za dugotrajan život bez komplikacija - umerenost.
„Kada je problem manji, možemo da pomognemo sebi, a to je upravo promenom navika, održavanjem telesne težine, fizičke aktivnosti, i to je zaista važno u prevenciji kardiovaskularnih bolesti", istakao je.
Naglasio je da pacijenti često pitaju lekare o tome kakav je trening preporučljiv.
„Kažem im da slušaju svoje telo, umerena fizička aktivnost je najbolja, ne mora da se insistira da se ide u teretanu, dovoljno je šetati se, dovoljno je brzo hodati i pokrenuti kardiovaskularni sistem na taj način, to je nešto što je najbolji prijatelj naših krvnih sudova" zaključio je dr Jocić.
