Lekovi koje su ljudi uzimali pre više godina mogu i dalje da oblikuju njihov crevni mikrobiom, pokazuje obimno istraživanje Instituta za genomiku Univerziteta u Tartuu.
Analizirajući uzorke stolice i podatke o propisanim lekovima više od 2500 učesnika iz Estonske biobanke, u okviru mikrobiomske kohorte tog projekta, istraživači su otkrili da je većina proučavanih lekova povezana sa promenama u mikrobiomu. Značajan broj tih lekova pokazuje dugoročne efekte koji su vidljivi godinama nakon prestanka uzimanja.
Dejstvo nije bilo ograničeno samo na antibiotike. Antidepresivi, beta-blokatori, inhibitori protonske pumpe i benzodiazepini takođe su ostavljali mikrobne „otiske“.
„Većina istraživanja mikrobioma uzima u obzir samo lekove koje osoba trenutno koristi, ali naši rezultati pokazuju da je i ranija terapija iznenađujuće snažan faktor u objašnjavanju individualnih razlika u mikrobiomu“, izjavio je dr Oliver Aasmets, glavni autor studije. Ovo naglašava značaj uzimanja u obzir istorije korišćenja lekova prilikom proučavanja povezanosti mikrobioma i bolesti. Istraživanje je objavljeno u časopisu mSystems.
Shutterstock
Zanimljivo je da su benzodiazepini – lekovi koji se često prepisuju za lečenje anksioznosti – imali efekte na mikrobiom uporedive sa antibioticima širokog spektra. Rezultati takođe pokazuju da lekovi iz iste grupe, koji se koriste za isto stanje (npr. diazepam i alprazolam), mogu imati različit uticaj na mikrobiom, piše Medical Xpress.
Naknadni uzorci stolice kod dela učesnika potvrdili su da početak ili prestanak uzimanja određenih lekova izaziva predvidive promene u mikrobiomu, što ukazuje na uzročno-posledičnu vezu. Iako je broj uzoraka u drugoj fazi analize bio mali, autori su uspeli da potvrde dugoročne efekte inhibitora protonske pumpe, selektivnih inhibitora ponovne pohrane serotonina (SSRI), kao i antibiotika poput kombinovanih penicilina i makrolida.
Shutterstock
„Ovo je sveobuhvatna sistematska procena dugoročnih efekata lekova na mikrobiom, zasnovana na stvarnim medicinskim podacima“, izjavila je profesorka Elin Org, koautorka studije.
„Nadamo se da će ovo podstaći istraživače i lekare da uzmu u obzir istoriju uzimanja lekova kada tumače podatke o mikrobiomu.“
Bonus video:
Možda vas zanima…
povezane vesti
