Stručnjaci sve više ističu mikrobiom creva kao jedan od ključnih činilaca koji nam pomažu da živimo duže i zdravije. Unutar gastrointestinalnog trakta nalaze se milijarde bakterija, virusa i drugih mikroba koje obuhvatamo zajedničkim nazivom: crevni mikrobiom.
Iako gastroenterolozi mogu reći da smo prilikom pregleda „iznutra svi isti“, istraživanja pokazuju da je svačiji crevni mikrobiom drugačiji, čak i kod jednojajčanih blizanaca.
SVAKA ŽENA TREBA DA ZNA
NEODOLJIVI KOLAČ SA PISTAĆIMA Osvežavajući desert kao osmišljen za proleće, bićete oduševljeni
AJMOKAC SA SPANAĆEM I PILETINOM Rapsodija ukusa u svakom zalogaju, za ručak koji se pamti
BAKLAVA ČIZKEJK Fenomenalna poslastica od koje će vam poći voda na usta, za sve prilike
Profimedia
Za razliku od drugih organskih sistema, mikrobiom je svuda i svugde osećamo njegove efekte. Iako razgovor o crevima kod mnogih izaziva stid i neprijatnost, creva danas zasluženo zauzimaju važno mesto u savremenoj medicini i dokazano utiču na kvalitet našeg života.
Nazvana i „drugim mozgom“, kroz naše telo šalju brojne signale, a mi ih često registrujemo kao „leptiriće u stomaku“ ili „okretanje želuca“. Listen to your gut, savet koji smo čuli i izrekli, pomaže nam da spoznamo dvosmernu komunikaciju između mozga i creva i donesemo pravu odluku. „Ako pitate stručnjake za dugovečnost, navešće vam generalno uvek iste uzroke hronične upale i inflammaginga, a to su zapadnjački način ishrane pun prerađenih i industrijskih namirnica, nedovoljna fizička aktivnost, pušenje, alkohol, hronični stres, toksini i zagađenje okoline. Svi ovi faktori izazivaju hroničnu upalu u našem telu tako što uništavaju naš crevni mikrobiom“, navodi dr. Andrija Karačić, osnivač Centra za crevni mikrobiom.
Mikrobiom modernog čoveka
Za razliku od jedinstvenog, zdravog, raznolikog i bogatog mikrobioma, sve je učestaliji mikrobiom savremenog čoveka koji je rođen carskim rezom, hranjen komercijalnom formulom, sa čestim uzimanjem antibiotika, prekomernom higijenom i unosom ishrane bazirane na prerađenim namirnicama sa smanjenim procentom vlakana.
„Radi se o krhkom i dinamičnom ekosistemu koji hemijskim signalima lokalno u crevima, ali i sistemski reguliše naš imunitet, metabolizam, nervni sistem, hormone itd. Crevni mikrobiom je kao senzor koji nadzire šta smo uneli u sebe i informiše naše telo u zavisnoti o tome kako je zadovoljan time što „vidi“. Crevni mikrobiom zna da li ste pojeli varivo ili burek, koliko se dezinficijensa koristi u okolini, ali i jeste li spavali dovoljno“, napominje dr. Karačić.
Mikrobiom i dugovečnost
Istraživanje u časopisu „Nutrients“ o crevnom mikrobiomu, starenju i dugovečnosti ukazuje na to da crevni mikrobiomi mogu da komuniciraju sa mozgom putem osi „creva-mozak“ i modifikuju ponašanje, uključujući kognitivne funkcije višeg reda, putem neuralnih, imunoloških i hormonalnih posrednika.
Najstarije odrasle osobe prema tom istraživanju koje su živele same, sa porodicom ili u posebnim zajednicama imale su veće relativne količine Lactobacillusa od najstarijih odraslih osoba koje su boravile u rehabilitacijskim bolnicama i urbanim sredinama. Dokazano je da nekoliko crevnih mikrobioma, pogotovo Firmicutes i Bacteroidetes, utiču na mentalno zdravlje kroz dvosmernu komunikaciju između creva i mozga, a disbioza crevnog mikrobioma može biti povezana sa mentalnim poremećajima, kao što su anksioznost i depresija.
Shutterstock
Sa druge strane, komponente svakodnevne ishrane, uključujući probiotike (na primer, Lactobacillus i Bifidobacterium), prebiotike (na primer, dijetalna vlakna i alfa-laktalbumin), postbiotike (na primer, kratkolančane masne kiseline), fermentisane mlečne proizvode, začine (na primer, kurkumin i kapsaicin), voće, povrće i lekovito bilje mogli bi imati zaštitne efekte protiv mentalnih poremećaja poboljšavajući crevni mikrobiom, a potiskujući štetnu.
Probavni sistem kreće iz usta, u kojima se nalazi oko 700 vrsta bakterija, uključujući i one koje mogu uzrokovati bolesti desni (gingivitis). U studiji objavljenoj u „Critical Reviews in Microbiology“, naučnici navode da bakterija P. gingivalis može proći krvno-moždanu barijeru i time potencijalno ubrzati neuropatologiju specifičnu za Alchajmerovu bolest povećanjem neuroupale. Zbog toga je važno negovati i održavati probavni sistem počevši od usne duplje.
Da li smo blizu recepta za dugovečnost?
Studija „Plave zone“ opisuje regije sveta u kojima ljudi žive duže od proseka i održavaju dobro zdravlje i gde je posebno velik broj stogodišnjaka. Pet regija sveta trenutno se ubraja u takozvane Plave zone: Okinava (Japan), Sardinija (Italija), poluostrvo Nikoja (Kostarika), Ikaria (Grčka) i Loma Linda (Kalifornija, SAD). Svih pet regija imaju određene kulturološke sličnosti koje se koriste za objašnjenje njihovog dugog i zdravog života.
Shutterstock
To uključuje pretežno biljnu ishranu sa velikom konzumacijom povrća i mahunarki, umerenim unosom kalorija i niskom konzumacijom duvana i alkohola. Osim toga, stanovnici Plavih zona visoko cene porodicu, vole da se igraju i druže, društveni angažman je vrlo visok, a fizička aktivnost je sastavni deo života.
Stoga, uz uravnoteženu ishranu i zdrav način života, čini se da su socijalna kohezija, zajednica i briga ključni faktori za zdravo starenje, prenosi Vogue.
Bonus video:
