Ovi kratki video snimci, prepoznatljivi po italijanskom glasu naracije, poznati su kao italijanski „brejnrot“ mimovi – pojam „brain rot“ koji je Oksford 2024. godine proglasio rečju godine, a znači „truljenje mozga“.
Iako su zabavni i viralni, istraživanja pokazuju da ih najviše prate deca. Psihoterapeut Snežana Anđelić upozorava da takvi sadržaji mogu biti problematični, jer nude jednostavan i ponavljajući stimulans koji se lako pamti i za koji se deca brzo vezuju.
"To nije stimulans koji će im pomoći u rastu, razvoju, da nešto nauče. Oni će to ponavljati, konzumirati određene stvari, bez ikakvog sadržaja koji je stimulativan za njihov psihofizički razvoj. I to je ono što je jako opasno za decu, posebno u ranom razvoju. To predstavlja veliku opasnost za razvoj njihove intiligencije, da deca ne dobijaju dovoljno izazova kako bi stalno osvajali svet u kome žive. Danas smo se sveli na to da je sav sadržaj na nivou zadovoljstva", rekla je psihološkinja.
Ovi sadržaji pripadaju takozvanim "brejnrot" sadržajima. Brejnrot se definiše kao propadanje mentalnog stanja osobe, kao posledica prekomerne konzumacije sadržaja koji se smatra ili intelektualno neizazovnim.
„Ti sadržaji su jako opasni, svima nama trebaju izazovi, a posebno detetu u razvoju, jer malo dete treba svakodnevno da ima neke izazove, jer se tako razvija i stiče neka iskustva. To sve nije samo povezano sa mentalnim, to su psiho-fizički, socijalni elementi koji detetu prave izazove da uspostave kontakt sa drugom decom, da prevaziće konflikt, to je stimulan za dečiji razvoj", rekla je psihoterapeutkinja.
Da li je "Brain rot“ medicinska dijagnoza
„Ona još nije uvedena kao medicinska dijagnoza, ali smatram "Brain rot“,velikom opasnošću i dijagnozom, jer ako svoje dete hranite tim sadržajima, imaćete dete koje je zarđale inteligencije koje se neće socijalno i intrlektualno razvijati sa svojom generacijom. Stalno decu stavljamo pred novi izazov, kako bi oni napredovali“, rekla je psihološkinja.
Ističe da deca nemaju svest o tome šta je besmisleno, a šta ne, uzimaju šta im prija i šta drugi rade. Oni nemaju analizu da li je nešto za njih dobro, ili konstruktivno, pa granice postavljaju granice u konzumiranju sadržaja. Roditelji ne mogu danas da podnesu dečji plač, a mi treba da prihvatimo odvikavanje koje je stresno, ali bez toga nema napretka“, navela je psihološkinja.
"Istraživanje je pokazalo da je izašla informacija pre par meseci da je već beba od šest meseci postala zavisna o telefonu, da bi jela ona je morala da dobije telefon. kad prepoznate da vaše dete insistira da traži telefon za bilo koju aktivnost koju će raditi, da ne može bez toga, da kad mu ukinete telefon da se oseća jako uznemireno, ljuto, da se baca, da vrišti, da ne može da se smiri, znači da je dete već razvilo zavisnost. Ako vi dete ne možete da nahranite bez telefona, vi već imate vrlo ozbiljan problem", rekla je Snežana Anđelić.
Navodi da nikada ne treba hraniti decu uz telefon. To je najveća greška koju možete da napravite. To deluje super, dete je jelo. Svi smo srećni, a u stvari ne vidite da ste uništili samoregulaciju, da dete jede potpuno nesvesno svog tela, toga da li je sito, nije sito, nego da to radi mehanički zato što mu je mozak i svest na potpuno nekom drugom nivou. Tako da to je prva velika opasnost. Zato i kažemo" brejn rot", truljenje mozga.
"Ukoliko ne ukinete te stvari i pustite decu da budu deca, to znači prvo fizička aktivnost, jako puno fizičke aktivnosti, trčanje, jurcanje, bacanje, skakanje, sportovi, socijalne veštine, kontakt sa drugom decom, pa pustite ih i nek se svađaju, nek se raspravljaju, neka šta god, samo da imaju tu interakciju sa decom, a treće,treba im stalno nuditi knjige, igre, sadržaj koji će pospešiti njihov psihološki razvoj", rekla je psihološkinja Snežana Anđelić, piše RTS.
