Da li su ljudi u braku zdraviji i da li su zdraviji zato što su u braku? Ove tvrdnje su toliko često izgovarane da ih mnogi prihvataju kao neosporne istine. Međutim, nedavna istraživanja, koja su metodološki često sofisticiranija od onih iz prošlosti, dovode u pitanje to uverenje.
Nedavno je objavljeno istraživanje iz 2025. godine koje je 18 godina pratilo razvoj demencije kod više od 24.000 starijih odraslih osoba. Svi oni koji nisu bili u braku – bilo da su bili razvedeni, udovci ili nikada nisu bili u braku – imali su manji rizik od razvoja demencije u odnosu na one koji su bili u braku.
SVAKA ŽENA TREBA DA ZNA
BAJADERA BOMBICE Omiljeni desert na drugačiji način, prste da poližete
CRVENI ROLAT Neodoljivo predjelo koje prvo nestane sa slavske trpeze, a ukusa koji priča priče
SARME IZ RERNE Slasne i preukusne, postaće vaš novi omiljeni način spremanja
Njihov rizik bio je barem 50 posto manji. Osobe koje su ceo život bile same (nikada nisu bile u braku) imale su najniži rizik, iako razlika u odnosu na ostale grupe koje nisu bile u braku nije bila statistički značajna.
Čini se da ovo otkriće protivreči dugotrajnim uverenju da je brak povezan sa boljim kognitivnim zdravljem i dugovečnošću.
Shutterstock
Da, ali: Istraživanje se oslanjalo na volontere – uglavnom belce i u braku, pa rezultati možda ne prikazuju širu populaciju. Prethodna istraživanja povezivala su brak sa pozitivnim zdravstvenim ishodima, uključujući:
- Manji rizik od srčanih bolesti,
- Duži životni vek,
- Čak i smanjen rizik od demencije.
Šta kažu stručnjaci: ,,Ovo otkriće može promeniti način na koji shvatamo vezu između bračnog statusa i rizika od demencije", rekla je koautorka studije Selin Karakose sa Medicinskog fakulteta Univerziteta Florida State u Talahasiju za MedPage Today.
Napomenula je da, iako brak može imati prednosti, on takođe može doneti stres, smanjenje društvenih kontakata i obaveze oko brige za partnera, što sve može negativno uticati na zdravlje mozga.
Postoji mogućnost da osobe koje nisu u braku kasnije saznaju za dijagnozu, jednostavno zato što nemaju partnera koji ih motiviše da potraže medicinsku pomoć, što bi moglo uticati na tačne rezultate istraživanja. Ovo je jedno od ograničenja u istraživanju koje treba uzeti u obzir.
Shutterstock
Promene povezane s demencijom mogu početi i 20 godina pre nego što se pojave prvi simptomi, pa bi period od 40-ih do 60-ih godina mogao biti ključan za očuvanje zdravlja mozga, izveštava Alison Snyder iz ,,Axios"-a.
Kako biste očuvali zdravlje svog mozga i smanjili rizik od demencije, korisno je baviti se aktivnostima poput igre, učenja novih stvari i različitim oblicima telesne aktivnosti.
Naučnici sugerišu da bi se u budućim istraživanjima demencije trebalo više fokusirati na faktore poput kvaliteta braka, jer to može imati značajan uticaj na zdravlje, uključujući rizik od demencije.
Bonus video:
