Da li su ljudi u braku zdraviji i da li su zdraviji zato što su u braku? Ove tvrdnje su toliko često izgovarane da ih mnogi prihvataju kao neosporne istine. Međutim, nedavna istraživanja, koja su metodološki često sofisticiranija od onih iz prošlosti, dovode u pitanje to uverenje.
Nedavno je objavljeno istraživanje iz 2025. godine koje je 18 godina pratilo razvoj demencije kod više od 24.000 starijih odraslih osoba. Svi oni koji nisu bili u braku – bilo da su bili razvedeni, udovci ili nikada nisu bili u braku – imali su manji rizik od razvoja demencije u odnosu na one koji su bili u braku.
SVAKA ŽENA TREBA DA ZNA
NEODOLJIVI KOLAČ SA PISTAĆIMA Osvežavajući desert kao osmišljen za proleće, bićete oduševljeni
AJMOKAC SA SPANAĆEM I PILETINOM Rapsodija ukusa u svakom zalogaju, za ručak koji se pamti
BAKLAVA ČIZKEJK Fenomenalna poslastica od koje će vam poći voda na usta, za sve prilike
Njihov rizik bio je barem 50 posto manji. Osobe koje su ceo život bile same (nikada nisu bile u braku) imale su najniži rizik, iako razlika u odnosu na ostale grupe koje nisu bile u braku nije bila statistički značajna.
Čini se da ovo otkriće protivreči dugotrajnim uverenju da je brak povezan sa boljim kognitivnim zdravljem i dugovečnošću.
Shutterstock
Da, ali: Istraživanje se oslanjalo na volontere – uglavnom belce i u braku, pa rezultati možda ne prikazuju širu populaciju. Prethodna istraživanja povezivala su brak sa pozitivnim zdravstvenim ishodima, uključujući:
- Manji rizik od srčanih bolesti,
- Duži životni vek,
- Čak i smanjen rizik od demencije.
Šta kažu stručnjaci: ,,Ovo otkriće može promeniti način na koji shvatamo vezu između bračnog statusa i rizika od demencije", rekla je koautorka studije Selin Karakose sa Medicinskog fakulteta Univerziteta Florida State u Talahasiju za MedPage Today.
Napomenula je da, iako brak može imati prednosti, on takođe može doneti stres, smanjenje društvenih kontakata i obaveze oko brige za partnera, što sve može negativno uticati na zdravlje mozga.
Postoji mogućnost da osobe koje nisu u braku kasnije saznaju za dijagnozu, jednostavno zato što nemaju partnera koji ih motiviše da potraže medicinsku pomoć, što bi moglo uticati na tačne rezultate istraživanja. Ovo je jedno od ograničenja u istraživanju koje treba uzeti u obzir.
Shutterstock
Promene povezane s demencijom mogu početi i 20 godina pre nego što se pojave prvi simptomi, pa bi period od 40-ih do 60-ih godina mogao biti ključan za očuvanje zdravlja mozga, izveštava Alison Snyder iz ,,Axios"-a.
Kako biste očuvali zdravlje svog mozga i smanjili rizik od demencije, korisno je baviti se aktivnostima poput igre, učenja novih stvari i različitim oblicima telesne aktivnosti.
Naučnici sugerišu da bi se u budućim istraživanjima demencije trebalo više fokusirati na faktore poput kvaliteta braka, jer to može imati značajan uticaj na zdravlje, uključujući rizik od demencije.
Bonus video:
