Gastritis je opšti termin za grupu stanja koja imaju jednu zajedničku osobinu: upalu sluzokože želuca. Upala kod gastritisa najčešće je rezultat infekcije istom bakterijom koja izaziva većinu čireva na želucu ili redovne upotrebe određenih lekova protiv bolova. Prekomerno konzumiranje alkohola takođe može doprineti razvoju gastritisa.

Gastritis se može pojaviti naglo (akutni gastritis) ili se razvijati postepeno tokom vremena (hronični gastritis). U nekim slučajevima, gastritis može dovesti do čireva i povećanog rizika od raka želuca. Ipak, za većinu ljudi, gastritis nije ozbiljan i brzo se poboljšava uz odgovarajuće lečenje.

Simptomi

Gastritis ne mora uvek izazivati simptome. Kada se jave, simptomi mogu uključivati:

  • Žareću ili peckajuću bol u gornjem delu stomaka, poznatu kao loša probava. Osećaj se može pogoršati ili poboljšati nakon jela.

  • Mučninu.

  • Povraćanje.

  • Osećaj sitosti u gornjem delu stomaka nakon jela.

Kada posetiti lekara

Većina ljudi je barem jednom u životu imala lošu probavu ili iritaciju stomaka. Obično ti simptomi brzo prođu i ne zahtevaju medicinsku pomoć.

Posetite lekara ako simptomi gastritisa traju nedelju dana ili duže.

Odmah potražite medicinsku pomoć ako imate jake bolove ili ne možete da zadržite hranu zbog povraćanja. Takođe, javite se lekaru ako osećate vrtoglavicu ili slabost. Obavestite lekara ako se nelagodnost u stomaku javlja nakon uzimanja lekova, posebno aspirina ili drugih lekova protiv bolova.

Ako povraćate krv, imate krv u stolici ili stolica izgleda crno, odmah se javite lekaru da se utvrdi uzrok.

Uzroci

Gastritis je upala sluzokože želuca. Sluzokoža želuca je sloj sluzi koji štiti zid želuca. Slabosti ili oštećenja ovog zaštitnog sloja omogućavaju da digestivni sokovi oštete i izazovu upalu sluzokože. Neka oboljenja i stanja mogu povećati rizik od gastritisa, uključujući inflamatorna oboljenja poput Kronove bolesti.

Faktori rizika

Faktori koji povećavaju rizik od gastritisa uključuju:

  • Bakterijske infekcije: Bakterija Helicobacter pylori (H. pylori) je jedna od najčešćih infekcija kod ljudi širom sveta. Ipak, samo neki ljudi sa ovom infekcijom razvijaju gastritis ili druga oboljenja gornjeg digestivnog trakta. Smatra se da osetljivost na ovu bakteriju može biti nasledna, ali i povezana sa načinom života, poput pušenja i ishrane.

  • Redovna upotreba lekova protiv bolova: Nesteroidni antiinflamatorni lekovi (NSAID), poput ibuprofena (Advil, Motrin IB) i naproksena (Aleve, Anaprox DS), mogu izazvati akutni i hronični gastritis. Dugotrajna upotreba ili predoziranje ovih lekova može oštetiti sluzokožu želuca.

  • Starija dob: Stariji ljudi imaju veći rizik jer sluzokoža želuca postaje tanja sa godinama, a takođe su skloniji H. pylori infekcijama i autoimunim oboljenjima.

  • Prekomerna konzumacija alkohola: Alkohol iritira i razgrađuje sluzokožu želuca, čineći je osetljivijom na digestivne sokove. Ovo češće izaziva akutni gastritis.

  • Stres: Težak stres usled velike operacije, povrede, opekotina ili teških infekcija može izazvati akutni gastritis.

  • Lečenje raka: Hemoterapija ili zračenje mogu povećati rizik od gastritisa.

  • Autoimuni procesi: Kod autoimunog gastritisa, telo napada ćelije sluzokože želuca. Ovo stanje je češće kod osoba sa drugim autoimunim oboljenjima, kao što su Hašimoto bolest i dijabetes tip 1, i može biti povezano sa nedostatkom vitamina B12.

  • Ostala oboljenja: Gastritis može biti povezan sa HIV/AIDS, Kronovom bolešću, celijakijom, sarkoidozom i parazitskim infekcijama.

Komplikacije

Ako se ne leči, gastritis može dovesti do čireva na želucu i krvarenja. Retko, neki oblici hroničnog gastritisa mogu povećati rizik od raka želuca, naročito ako dolazi do ozbiljnog stanjivanja sluzokože i promena u ćelijama sluzokože.

Obavestite lekara ako se simptomi ne poboljšavaju uprkos lečenju gastritisa.