Turistima se savetuje da provere svoje vakcinske kartone, jer su popularna skijališta širom Evrope pogođena izbijanjem malih boginja.
Institut za tropsku medicinu u Antverpenu, u Belgiji, podigao je uzbunu prošle nedelje nakon što je izdao saopštenje u kojem upozorava na epidemiju.
SVAKA ŽENA TREBA DA ZNA
CRVENI ROLAT Neodoljivo predjelo koje prvo nestane sa slavske trpeze, a ukusa koji priča priče
BAJADERA BOMBICE Omiljeni desert na drugačiji način, prste da poližete
SARME IZ RERNE Slasne i preukusne, postaće vaš novi omiljeni način spremanja
Italija, Austrija i Švajcarska su navedene među evropskim zemljama pogođenim ovom virusnom infekcijom, koje su ujedno i među najpopularnijim destinacijama za skijanje.
„Vakcinišite se pre nego što otputujete u bilo koju od ovih zemalja, osim ako ste već preležali male boginje“, savetuje se u saopštenju.
Slučajevi malih boginja već su prijavljeni u popularnim skijaškim destinacijama, kao što je region Dachstein u Austriji, koji je omiljen među ljubiteljima zimskih sportova zbog svojih snežnih padina.
Turistima koji planiraju posetu ovim skijaškim destinacijama savetuje se da budu posebno oprezni, jer se virus lako širi u prepunim područjima.
Shutterstock/Doucefleur
Male boginje su izuzetno zarazna bolest koja se prenosi vazduhom i obično izaziva osip, kašalj i visoku temperaturu, prema podacima britanskog Nacionalnog zdravstvenog sistema (NHS).
Međutim, bolest može brzo eskalirati u ozbiljne simptome kod jednog od pet nevakcinisanih ljudi, što može dovesti do upale pluća, otoka mozga i smrti.
Mlađa deca su pod većim rizikom od komplikacija, kao i osobe sa slabijim imunološkim sistemom.
Institut za tropsku medicinu savetuje da se „daju rane vakcine protiv malih boginja dojenčadi između šest i 12 meseci, koja još uvek nije primila vakcinu, pre nego što otputuju u neku od gore navedenih zemalja“.
Upozorenje o potencijalnoj širini malih boginja u skijaškim centrima dolazi nekoliko meseci nakon što su međunarodne zdravstvene agencije podigle uzbunu zbog porasta broja slučajeva virusa nakon opadanja stope vakcinacije.
Prošle godine više od 10 miliona ljudi obolelo je od malih boginja, što je porast u odnosu na 8,6 miliona 2022. godine, prema zajedničkom izveštaju CDC-a i Svetske zdravstvene organizacije.
Shutterstock
Izveštaj je istovremeno pokazao da su stope vakcinacije ostale niske, nakon velikog opadanja 2021. godine.
Virus je u 2023. godini prouzrokovao 107.500 smrtnih slučajeva, uglavnom među decom mlađom od pet godina, jer su deca, čiji je imuni sistem osetljiv, posebno ugrožena kada se inficiraju ovom bolešću.
Od pandemije kovida, broj ljudi koji propuštaju vakcinacije se povećava. Novi izveštaj je pokazao da je samo 83% ljudi širom sveta primilo vakcinu protiv malih boginja u 2023. godini, što je uglavnom nepromenjeno u odnosu na rekordno nizak nivo iz 2021. godine.
Stručnjaci sugerišu da je ovo povezano sa propuštenim doktorovim pregledima tokom pandemije kovida, kao i povećanom skepsom prema vakcinama, delimično promovisanom od strane velikih figura poput Roberta F. Kenedija Mlađeg, novog nominovanog šefa Ministarstva zdravlja i ljudskih usluga.
U odgovoru na ovaj trend, kao i porast broja slučajeva malih boginja, zvaničnici SZO i CDC-a ponovo su naglasili da je najbolji način za prevenciju ove bolesti vakcinacija.
Shutterstock
Generalni direktor SZO-a, dr Tedros Adanom Gebrejesus, je izjavio: „Vakcina protiv malih boginja je spasila više života nego bilo koja druga vakcina u poslednjih 50 godina“.
Godine 2000, male boginje su proglašene iskorenjenim u SAD-u, nakon decenijskog programa vakcinacije koji je započeo 1978. godine.
Ostale zemlje u šest regiona koje pokriva SZO obećale su da će postići slične rezultate kroz vakcinaciju svojih građana, sa ciljem da 95% njih bude vakcinisano.
Ovaj standard od 95% predstavlja cilj za kolektivni imunitet – broj stanovništva koji treba da se vakciniše kako bi se zaustavilo širenje zaraznih bolesti, prenosi Daily Mail.
Bonus video:
