Delirijum je abnormalno mentalno stanje, a ne bolest. Iako pojam ima specifičnu medicinsku definiciju, često se koristi za opisivanje bilo koje vrste smetenosti. Iako i delirijum i demencija utiču na razmišljanje, to su različiti poremećaji.
„Danju je potpuno miran, ali noću se jako uznemiri.”
„Večeras nije prestala dozivati svoju majku, koja je preminula pre mnogo godina. Ali spavala je ceo dan i bilo ju je gotovo nemoguće probuditi.”
Shutterstock
Mnogi rođaci i negovatelji starije osobe koja mora da provede neko vreme u bolnici mogu se povezati sa ovim svedočenjima koja govore o situaciji koja je prečesta: starija osoba je hospitalizovana i doživi iznenadno pogoršanje zdravstvenog stanja, uglavnom obeleženo prostornom i vremenskom dezorijentacijom i uznemirenošću, piše The Conversation.
Izgleda kao demencija, ali može li biti nešto drugo?“
Demencija ili delirijum?
Demencija nije jedna posebna bolest, već opšti pojam koji se koristi za opisivanje progresivnog gubitka kognitivnih funkcija: pažnje, koncentracije, orijentacije, sposobnosti rešavanja problema i tako dalje. Na kraju, onemogućava autonomiju pojedinca i njegovu sposobnost obavljanja svakodnevnih aktivnosti.
Iako se mnogi od ovih simptoma preklapaju sa onima kod neočekivano uznemirenog starijeg pacijenta, demencija se razvija progresivno, tokom dugog vremenskog perioda.
U slučaju gore navedenih svedočenja, pacijenti mogu doživeti akutno stanje konfuzije, takođe poznato kao delirijum. Ova složena i prevladavajuća komplikacija hospitalizacije može imati direktan uticaj na bolest i smrtnost pacijenata. Stoga je izuzetno važno sprečiti ga, ili, ako to nije moguće, postaviti ranu dijagnozu kako bi se ispravno lečio.
Shutterstock
Delirijum je iznenadni, fluktuirajući i obično reverzibilni poremećaj mentalnih funkcija. Karakterišu ga poremećaj pažnje, dezorijentisanost, nesposobnost jasnog razmišljanja i fluktuacije nivoa budnosti (svesnosti).
Prema nekim istraživanjima, može uticati na 20 % do 30 % starijih hospitalizovanih pacijenata. Pacijent koji pati od delirijuma može doživeti sledeće simptome: Promene u nivoima pažnje i budnosti, koje mogu varirati tokom dana. Često je pogođena osoba hiperbudna noću, ali vrlo pospana tokom dana. Promene u kognitivnim funkcijama, uključujući gubitak pamćenja (ne sećaju se šta se desilo tokom noći), dezorijentisanost (mislili da su zapravo kod kuće), poremećen ili nepovezan govor, i tako dalje. Ostali simptomi mogu uključivati promene u percepciji ili halucinacije, uznemirenost ili iznenadne, nepredvidive promene raspoloženja.“
Razni faktori uzrokuju ovo stanje
Puno je faktora koji se kod starijih bolesnika poklope i uzrokuju ove simptome. Neki od njih deo su procesa starenja, kao što je polifarmacija (istovremena primena nekoliko lekova) ili oštećenje čula.
Mnogi drugi povezani su sa samim procesom hospitalizacije, poput stresa uzrokovanog akutnom bolešću, davanjem određenih lekova ili operacijom. Okolinski faktori takođe igraju ulogu, poput stalnih buđenja i prekida od strane medicinskog osoblja i drugih pacijenata koji otežavaju oboleloj osobi dobar san.
Shutterstock
Hospitalizacija, posebno u jedinici intenzivnog lečenja, može doprineti ili pokrenuti delirijum jer su bolesnici izolovani u prostoriji koja obično nema prozore ili satove. Na taj način bolesnici su lišeni normalne čulne stimulacije i mogu postati dezorijentisani.
Uprkos zajedničkim karakteristikama, demencija i delirijum su klinički prilično različiti. Međutim, oni se mogu, i često se javljaju, zajedno – zapravo, veća je verovatnoća da će pacijent s dijagnostikovanom demencijom imati delirijum tokom perioda hospitalizacije. To može biti posledica smanjenja kognitivnih sposobnosti, što znači da osoba ima manje dostupnih moždanih resursa koji joj pomažu u suočavanju sa stresnim situacijama.“
Može li se lečiti?
Dobra vest je da se delirijum zaista može lečiti – što pre, to bolje. Moramo imati na umu da je jedan od glavnih rizika taj da ovo stanje prođe neprimećeno i da se ništa ne preduzme. Ovo stanje je složenije kod pacijenata s demencijom, jer je demencija povezana s promenama u nivoima budnosti. Ako je delirijum reakcija na određeni lek, rešenje je jednostavno ukinuti ga.
Ako je uzrok infekcija, lečenje infekcije može ublažiti simptome. U drugim slučajevima, specifično medikamentno lečenje pomoći će u kontroli poremećaja ponašanja. Naravno, sve ove mogućnosti treba uzeti u obzir tek nakon temeljne procene od strane stručnjaka.
Shutterstock
Delirijum nikada nije normalno stanje i često ukazuje na ozbiljan, novonastali problem, posebno kod starijih osoba. Osobe s delirijumom trebaju hitnu lekarsku pomoć. Ako se uzrok delirijuma otkrije i ispravi brzo, delirijum se obično može izlečiti.
Prevencija i rano otkrivanje ključni su za optimalno lečenje delirijuma, poremećaja koji može imati veliki uticaj na telesno i mentalno zdravlje osobe, a da ne pominjemo teške posledice za javne zdravstvene sisteme.“
Bonus video:
Možda vas zanima…
povezane vesti
