Moglo bi proći više od dva decenija da se rizik od srčanih bolesti vrati na prosečan nivo nakon što osoba prestane da puši, pokazuje nova studija.
Decenijama je poznato da pušenje cigareta može izazvati značajna oštećenja srca. Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije (SZO), Svetske federacije za srce i Univerziteta Newcastle u Australiji iz 2020. godine, svake godine 1,9 miliona ljudi umre od bolesti srca izazvanih pušenjem.
U studiji, objavljenoj u časopisu JAMA, naučnici iz Južne Koreje ispitali su zdravstvene podatke više od 100.000 bivših pušača i više od četiri miliona ljudi koji nikada nisu pušili. Bivši pušači pratili su se 10 godina nakon što su prestali da puše. Zabeleženi su i drugi detalji, uključujući godine, kada su počeli da puše, koliko su cigareta pušili dnevno i koliko su imali godina kada su prestali da puše.
Studija je pokazala da je veza između pušenja i rizika od kardiovaskularnih bolesti zavisna od doze – što znači da je kod onih koji su bili „laki“ pušači rizik naglo opao relativno brzo nakon prestanka pušenja. Međutim, kod „teških“ bivših pušača, koji su pušili najmanje osam godina, istraživači su zaključili da bi moglo proći 25 godina da se rizik od srčanog i moždanog udara smanji na nivo koji je sličan onom kod osoba koje nikada nisu pušile.
„Za 'teške' bivše pušače treba se smatrati da imaju rizik od kardiovaskularnih bolesti jednak onom kod pacijenata koji nastavljaju da puše“, rekli su autori studije.
Desetine studija su pokazale da je pušenje povezano sa zatajenjem srca – stanjem u kojem srčani mišić ne pumpa krv po telu onako kako bi trebao, obično zato što je previše slab ili ukočen.
Kao rezultat toga, srce ne može da opskrbi organe i tkiva kiseonikom i vitalnim hranjivim tvarima potrebnim za normalno funkcionisanje. Sedam hiljada hemikalija u duvanu – uključujući katran i druge – mogu oštetiti krvne sudove koji opskrbljuju srce, a smatra se da je to odgovorno za neka oštećenja koja pušenje izaziva na srcu, piše Daily Mail.
Bonus video: