Perimenopauza, period koji prethodi poslednjoj menstruaciji i početku menopauze, takođe može biti pravi hormonski rolerkoster.

Ipak, nema razloga za očaj. Iako simptomi perimenopauze mogu biti neprijatni, ne moraju da upravljaju vašim životom. Postoje koraci koje možete preduzeti kako biste se osećali što bolje tokom ovog životnog perioda.

Ključne činjenice o perimenopauzi

  • Perimenopauza je prirodni prelazni period koji vodi ka menopauzi i može početi godinama pre prestanka menstruacije.
  • Promene u menstrualnom ciklusu često su prvi znak perimenopauze.
  • Hormonske promene mogu izazvati valunge, probleme sa spavanjem i promene raspoloženja.
  • Perimenopauza pogađa svaku ženu drugačije, simptomi mogu biti blagi, ali i veoma izraženi.
  • Lekar može pomoći u kontroli simptoma i predložiti odgovarajuće terapije.

Šta je perimenopauza?

Tokom menopauze i perioda koji joj prethodi, proizvodnja ženskog hormona estrogena postepeno opada. Perimenopauza je period neposredno pre menopauze.

– Perimenopauza predstavlja prelaz između reproduktivnog perioda žene i menopauze i obično počinje sedam do deset godina pre poslednje menstruacije. Važno je zapamtiti da je to prirodan proces, ali i da se razlikuje od žene do žene. Neke primete veoma male promene, dok druge imaju izraženije simptome – objašnjava medicinska sestra Džin Miler.

U poslednjih godinu ili dve perimenopauze pad nivoa estrogena se ubrzava, a žene počinju da osećaju simptome menopauze iako još uvek imaju menstruaciju.

Koje su faze menopauze?

Nakon puberteta postoje tri faze ženskog reproduktivnog života:

  • Premenopauza – jajnici normalno funkcionišu, proizvode estrogen i ovulacija se odvija redovno.
  • Perimenopauza – ovulacija i proizvodnja estrogena postaju promenljive, što dovodi do nepredvidivih menstrualnih ciklusa i simptoma.
  • Menopauza – jajnici prestaju da rade. Smatra se da je žena u menopauzi nakon 12 meseci bez menstruacije.

Kada počinje perimenopauza?

Prosečna starost ulaska u menopauzu je 51 godina, a simptomi perimenopauze obično počinju oko četiri godine pre poslednje menstruacije. Većina žena prve promene primećuje u četrdesetim godinama, iako kod nekih mogu početi već sredinom tridesetih.

Pre perimenopauze mogu se javiti suptilne promene u dužini ciklusa, trajanju i obilnosti krvarenja. Tada plodnost počinje da opada, a hormoni sve više osciliraju.

Kod pojedinih žena simptomi se javljaju ranije, posebno ako su bile na hemoterapiji, zračenju karlice ili puše. Žene koje puše uglavnom ulaze u menopauzu dve do tri godine ranije od nepušačica.

Koji je prvi znak perimenopauze?

Prvi simptom perimenopauze najčešće su promene u menstrualnom ciklusu.

– Menstruacije postaju neredovne. Razmak između ciklusa može biti kraći ili duži za sedam ili više dana. Krvarenje može biti obilnije ili oskudnije, trajati duže ili se završiti ranije nego inače. Sve to može da se menja iz meseca u mesec – objašnjava Džin Miler.

Nakon promena u ciklusu obično se javljaju i drugi simptomi perimenopauze.

Kod nekih žena ovaj period prolazi gotovo neprimetno, dok drugima simptomi značajno narušavaju kvalitet života.

Koji su simptomi perimenopauze?

Perimenopauzu prati veliki broj različitih simptoma.

– To je period hormonske turbulencije, kada nivoi estrogena značajno variraju – kaže Miler.

Smanjenje nivoa estrogena može uticati i na fizičko i na emocionalno zdravlje.

Oko 80 odsto žena iskusi neki oblik valunga. Valunzi nastaju kada mozak teže reguliše telesnu temperaturu zbog manjka estrogena. Mogu se javiti iznenadni osećaji toplote, znojenje ili noćna preznojavanja.

Ostali simptomi uključuju:

  • umor,
  • smanjen libido,
  • probleme sa pamćenjem i koncentracijom,
  • promene raspoloženja, razdražljivost, anksioznost i panične napade,
  • probleme sa spavanjem,
  • stanjivanje kose,
  • vaginalnu suvoću,
  • učestale urinarne i vaginalne infekcije,
  • inkontinenciju.

Mogu se javiti i bolovi u zglobovima i mišićima, promene u elastičnosti kože, suvoća kože, povećanje telesne težine i gubitak mišićne mase.

Mnoge žene tokom perimenopauze imaju osećaj da više nisu iste kao ranije.

– Znamo da hormonske promene utiču na raspoloženje. To vidimo tokom PMS-a, trudnoće i nakon porođaja. Isto važi i za perimenopauzu – kaže Miler.

Tokom ovog perioda neke žene gube interesovanje za aktivnosti koje su ranije volele, teže pronalaze motivaciju i svakodnevno funkcionisanje im postaje zahtevnije.

– Važno je pratiti simptome i razumeti koliko utiču na kvalitet života. Ako postanu neizdrživi, neophodno je razgovarati sa ginekologom o mogućnostima lečenja – ističe Miler.

Šta uzrokuje simptome perimenopauze?

Jajnici proizvode estrogen još od prve menstruacije. Tokom perimenopauze proizvodnja ovog hormona značajno opada, ali ne ravnomerno.

– To je veoma turbulentan period za hormone, sa naglim skokovima i oscilacijama koje doprinose simptomima koje žene osećaju – objašnjava Miler.

Iako su simptomi perimenopauze potpuno normalni, preporučuje se odlazak lekaru kako bi se isključili drugi mogući uzroci tegoba, poput mioma, raka materice ili poremećaja rada štitne žlezde.

Može li analiza krvi da potvrdi perimenopauzu?

Najpouzdaniji test meri nivo folikulostimulirajućeg hormona (FSH), koji raste kao odgovor na smanjenje nivoa estrogena. Međutim, žene koje koriste kontraceptivne pilule moraju ih privremeno obustaviti kako bi rezultati bili pouzdani.

Perimenopauza je postepen proces i ne postoji jedan test koji može u potpunosti da objasni šta se dešava u organizmu.

Kako se leče simptomi perimenopauze?

Nekim ženama simptomi su podnošljivi i ne zahtevaju lečenje, dok drugima treba pomoć zbog izraženijih tegoba.

Ginekolog može preporučiti:

  • hormonske lekove za regulisanje ciklusa,
  • antidepresive za poremećaje raspoloženja,
  • fizičku aktivnost za poboljšanje raspoloženja.

Hormonska terapija i lekovi

Hormonska terapija, vaginalni preparati sa estrogenom i antidepresivi najčešće se koriste za ublažavanje simptoma.

– Najefikasniji tretman je hormonska terapija koja nadoknađuje opadajući nivo hormona kombinacijom estrogena, progesterona, a ponekad i testosterona – kaže Miler.

Studije pokazuju da su rizici hormonske terapije manji nego što se ranije verovalo, posebno kada se primenjuje tokom perimenopauze.

Promene životnih navika

Promena životnog stila može značajno ublažiti simptome i poboljšati opšte zdravlje.

Preporučuju se:

  • joga,
  • redovna fizička aktivnost,
  • meditacija,
  • održavanje zdrave telesne težine,
  • uspostavljanje redovnog ritma spavanja,
  • smanjenje unosa kofeina i prerađenog šećera,
  • tehnike za smanjenje stresa, psihoterapija i savetovanje.

Ponekad je najveća uteha saznanje da niste same i da perimenopauza ne umanjuje vašu vitalnost. Vaše telo se prirodno priprema za novu životnu fazu, i to je potpuno normalan deo starenja.