Ne znamo kako je kod vas, ali mi bismo mogli da spavamo napolju, usred snega. Naravno, uz krevet i toplo ćebe, ali idealno bi bilo da krevet stoji na tlu prekrivenom snegom. Slobodno neka mi pahulje lagano padaju po licu. Što mi je spavaća soba hladnija tokom noći, to bolje spavamo.

Nama nije dovoljna samo hladnoća u prostoriji, potreban nam je i svež vazduh. Zato širom otvaramo prozore po stanu kako bismo mogli dobro da spavamo.

Otvoren ili zatvoren prozor tokom spavanja?

Ali da li je to zaista zdravo? Ili zapravo bolje spavamo kada nam je toplo i prijatno?

Istina je da mnogi svež vazduh smatraju delom idealne rutine za spavanje. Međutim, kvalitetan san ne zavisi samo od toga da li je prozor otvoren ili zatvoren, već i od toga koliko dobro naše telo tokom noći može da reguliše sopstvenu temperaturu.

„Uopšteno se preporučuju niže temperature u spavaćoj sobi”, objašnjava istraživačica sna Kristin Blum za Vogue.

Spavanje

Razlog je jednostavan: tokom večeri naša telesna temperatura prirodno se snižava. Reč je o biološkom procesu koji je usko povezan s našim ritmom spavanja. Hladnije okruženje podržava taj proces jer telo tada troši manje energije kako bi otpustilo toplotu.

„Temperatura okoline trebalo bi da bude niža od telesne temperature”, objašnjava Blumova.

Upravo zato mnogi ljudi lakše zaspe i bolje spavaju u nešto hladnijim prostorijama. Ali postoji jedna važna napomena: ne bi trebalo da imate hladna stopala tokom spavanja. Hladna stopala mogu da otežaju uspavljivanje.

Zašto s hladnim stopalima teže zaspimo?

Prema rečima Blumove, otpuštanje toplote odvija se prvenstveno preko sitnih krvnih sudova u šakama i stopalima, koji se nalaze vrlo blizu površine kože. Pod uticajem hormona sna, melatonina, ti krvni sudovi se uveče šire, pa telo lakše otpušta toplotu u okolinu.

Upravo zato hladna stopala često predstavljaju problem pri uspavljivanju. „Tada proces otpuštanja toplote ne funkcioniše kako bi trebalo”, objašnjava stručnjakinja. Drugim rečima, telo ostaje u svojevrsnom aktivnom stanju umesto da se postepeno priprema za san.

Hladnije ne znači automatski i bolje

San ne postaje kvalitetniji samo zato što je spavaća soba hladnija. Brojna istraživanja već godinama pokazuju da previsoke temperature mogu ozbiljno da naruše kvalitet sna, posebno tokom takozvanih tropskih noći, odnosno noći kada temperatura ni tokom noći ne pada ispod 20 stepeni Celzijusa.

Mnogi vrlo dobro poznaju taj osećaj: satima ležite budni, neprestano okrećete jastuk na hladniju stranu, budite se oznojeni, a sledećeg jutra imate osećaj kao da gotovo uopšte niste spavali. Ipak, ledeno hladna spavaća soba nije savršeno rešenje.

Nesanica

Preniske temperature ili stalan promaja takođe mogu predstavljati stres za organizam i narušiti san. Umesto opuštanja, telo tada neprestano mora da radi kako bi održalo stabilnu telesnu temperaturu. Zato istraživačica sna ne zagovara pravilo „što hladnije, to bolje”, već govori o pronalaženju optimalne ravnoteže.

Idealnim se uglavnom smatraju temperature između 16 i 19 stepeni, u kombinaciji sa okruženjem u kojem se telo oseća sigurno, opušteno i toplotno uravnoteženo.

Za kvalitetan san nije važna samo temperatura

Važnu ulogu ima i takozvana mikroklima ispod pokrivača. „Do određene mere temperaturu možemo da regulišemo izolacionim svojstvima pokrivača”, kaže Blume.

Na primer, uvlačenje ruku ili stopala ispod pokrivača ili njihovo izbacivanje napolje prirodan je mehanizam kojim telo reguliše toplotu. Zbog toga stručnjakinja preporučuje korišćenje različitih pokrivača za različita godišnja doba.

Noćno provetravanje nije najvažniji faktor za dobar san. Mnogo je važnija prava ravnoteža između temperature, kvaliteta vazduha, mikroklime kreveta, nivoa buke i ličnog osećaja prijatnosti. Iako svež vazduh može da pomogne, neki ljudi lošije spavaju s otvorenim prozorom, na primer zbog buke s ulice, polena ili promaje. Na kraju, najvažnije je koliko telo tokom noći može da se opusti, „ugasi” i stabilno reguliše svoju temperaturu.

 

Bonus video:

Video