Nakon 20 godina rada s pacijentima koji imaju bolesti srca, začepljene arterije i metaboličke poremećaje, kardiolog dr. Sandžej Bhojraj primetio je da važnu ulogu u zdravlju srca imaju i navike nakon radnog dana. Objašnjava da se bolesti srca razvijaju kroz godine, a na njih utiču krvni pritisak, upale, nivo šećera i kvalitet sna.

Upravo večernje rutine mogu odrediti hoće li se telo oporavljati ili ostati u stanju stresa. Zbog toga ističe da svesno izbjegava određene navike nakon 19 sati, koje mogu negativno uticati na zdravlje srca.

Kasna večera

Dr. Bhojraj objašnjava da metabolizam prati cirkadijalni ritam, pa je telo uveče manje učinkovito u obradi šećera i masti. "U večernjim satima osetljivost na insulin opada", ističe za CNBC. Kasni obroci povezani su s višim nivoom šećera u krvi nakon jela i pojačanim upalama. Dodaje da varenje noću može ometati procese oporavka koji su važni za zdravlje krvnih sudova.

Jaka rasveta i hladno svetlo

Prema njegovim rečima, izlaganje jakom svetlu uveče može poremetiti lučenje melatonina. "Melatonin ima važnu ulogu u regulaciji sna i krvnog pritiska", naglašava. Takva rasveta može uticati i na zdravlje srca jer remeti prirodne noćne procese u telu. Zato preporučuje toplije i blaže izvore svetla u večernjim satima.

Stresan sadržaj na televiziji

Dr. Bhojraj upozorava da telo ne razlikuje stvarni stres od onoga na ekranu. "Vaš nervni sistem ne zna da je to samo emisija", kaže. Takav sadržaj može povećati broj otkucaja srca i krvni pritisak. Dodaje da stres, čak i kratkotrajan, može negativno uticati na krvne sudove i zdravlje srca.

Intenzivno vežbanje kasno uveče

Iako naglašava da je vežba važna, ističe da vreme treninga igra veliku ulogu. "Intenzivni treninzi kasno uveče mogu odložiti san", objašnjava. Takva aktivnost može održavati telo u stanju stresa i povećati broj otkucaja srca tokom noći. To može smanjiti kvalitet oporavka, koji je ključan za zdravlje srca.

Alkohol uveče

Dr. Bhojraj upozorava da alkohol može delovati opuštajuće, ali zapravo ima suprotan učinak. "Alkohol remeti strukturu sna i smanjuje REM fazu", ističe. Takođe može povećati broj otkucaja srca i uticati na krvni pritisak. Dugoročno, takve promene mogu povećati rizik za zdravlje srca.

Emocionalno napeti razgovori

Naglašava da i emocije imaju snažan uticaj na telo. "Stres i ljutnja mogu imati stvarne posledice za srce", kaže. Takvi razgovori mogu povećati nivo hormona stresa i opteretiti organizam. Zbog toga savetuje da se teške teme ne otvaraju neposredno pre spavanja.

Previše vremena pred ekranima

Na kraju upozorava na uticaj ekrana poput mobilnog i televizora. "Plavo svetlo odlaže lučenje melatonina. To može dovesti do lošeg sna i kasnijeg uspavljivanja. Dugoročno narušeni san može povećati rizik za povišeni pritisak i druge probleme sa srcem", zaključio je.

Video: