Različite vere im nisu smetale da se venčaju u Beogradu 1993. godine, tokom rata koji je trajao u Bosni. Merima je došla iz Bosanske Krupe, a Dušan je iz Beograda. Za portal "Najžena" je ispričala kako proslavljaju Uskrs.
Verili se posle mesec dana viđanja
U jeku rata u Bosni, 1992. godine, Merima je vojnim svionom stigla u Beograd, kako bi našla tetku koja je tu živela. Ubrzo je upoznala Dušana Pavlovića koji ju je, posle mesec dana viđanja, pozvao na slavu. Otišla je da pomogne njegovoj majci, a on je – zaprosio. Pristala je da se uda za njega. Tada nije znala da li su njeni roditelji uopšte živi, jer je rat u Bosni i dalje trajao. Posle godinu dana, kada su sakupili novac za svadbu, venčali su se i dobili dve devojčice.
Njihov brak nisu svi odobravali
Tek posle nekoliko godina, Merima je saznala da su njeni roditelji živi. Tada im je javila da se udala u Beogradu i da ima dvoje dece. Njen otac je na početku negodovao što se udala za Srbina, ali je promenio je mišljenje kada je upoznao Dušana.
- Kada su saznali da sam živa, bili su srećni, jer su se plašili da su i mene izgubili. Ljutio se tata malo na početku, ali kako narod kaže, svoje se meso ne jede. Pošto mi je brat stradao u tom ratu u Bosni, ostale smo dve sestre i ja. Jedna sestra mi se udala za Amerikanca, druga za muslimana, tako da moj otac u svojoj kući ima tri veroispovesti. Moji roditelji su toliko zavoleli Dušana, da su uvek govorili da im je to najbolji zet.
Printscreen/Facebook
Sve sam od svekrve naučila
U Beogradu su svi znali odakle je Merima došla i koje je veroispovesti, ali nikada nije imala neprijatnosti zbog toga. Ona i Dušan slave sve praznike zajedno, i muslimanske i pravoslavne. Meri kaže da vera i nacija nisu njena životna odrednica.
- Za mene je važno kakav si čovek. Nevažno je da li se krstiš ili klanjaš - objašnjava i dodaje da je u tom duhu vaspitavala i ćerke.
Merima kaže da je sve pravoslavne običaje naučile od svekrve sa kojom se odlično slagala.
- Na Veliki petak postimo svi u kući, ćerke i ja zajedno farbamo jaja. Prvo jaje koje ofarbam u crvenu boju odvojim kao čuvarkuću. Onu čuvarkuću od prošlog Uskrsa zakopam pod rodno drvo, valja se za napredak porodice. To sve me je svekrva naučila. Novu čuvarkuću stavim u ukrasnu posudu do sledećeg Uskrsa. Najlepši uskršnji običaj mi je kada se kucamo jajima. Ćerkama uvek dam guščje jaje koje je malo jače, da bi pobedile – priča Meri za naš portal.
Alo/Dejan Briza
Kaže da joj je kucanje jajima najlepši deo praznika, kada su svi na okupu, zabavljaju se i smeju.
- Zar je važno da li se peva ili pjeva, kog smo opredeljenja, nacionalne ili verske pripadnosti ako smo ljudi i ako imamo dovoljno ljubavi za sve? Ima li išta lepše nego videti da se svoje čuva, tuđe poštuje, a sloga vlada među ljudima? – zaključuje Merima.
Bonus video:
Možda vas zanima…
povezane vesti
