Nova studija pokazuje da su potrošači zadovoljniji svojim životom, ali štediše su mudrije. Anketa sprovedena među 2000 američkih kupaca pokazala je da se 56% Amerikanaca smatra ‘potrošačima’ – rasipačima za stvari koje stvarno žele, dok se 34% identifikovalo kao ‘štediše’ koji neće kupovati sve dok ono što žele ne bude na sniženju ili postane nužnost. Takođe, 10% nije tvrdilo da su nijedna od vrsta kupaca, prenosi New York Post.
Možda nije iznenađujuće, ali otkriveno je da potrošači troše više novca na nebitne stvari tokom bilo koje nedelje skoro dvostruko od onoga što potroše štediše (621 dolar, u poređenju s 348 dolara). S druge strane, pokazalo se da štediše izdvajaju manje od svog ukupnog prihoda za nebitne kupovine od potrošača (18%, u poređenju s 22%).
U poređenju sa štedišama, pokazalo se da su potrošači zadovoljniji svojim vezama (78% odnosno 63%), poslovnim životom (78% odnosno 57%) i ličnim životom (77% odnosno 71%). Zanimljivo, potrošači su takođe bili zadovoljniji svojim finansijskim životom od štediša (73% odnosno 56%). Ali, štediše bi mogle da imaju i prednost kada je u pitanju upravljanje novcem – samo 29% njihovog ukupnog godišnjeg prihoda koristi se za kupovinu, dok potrošači troše do 38% svog prihoda.
Istraživanje koje je naručio Citizens Pay, a sproveo OnePoll, pokazalo je da 59% ‘često’ i ‘uvek’ razmišlja o finansijskom efektu velikih kupovina pre nego što odluče jesu li vredne davanja novca. I uprkos njihovoj sklonosti trošenju, potrošači će verovatnije od proseka uzeti u obzir finansijski efekat velike kupovine (61%). Stavke o kojima ljudi najviše razmišljaju i istražuju su lična elektronika (59%), vozila (50%) i odmor (40%). Za 32% potrošača, oprema za fitnes ili rekreaciju vrlo je razmatrana kupovina, dok će 34% štediša verovatno napraviti budžet pre kupovine kućnih aparata.
Shutterstock
Pre velike kupovine ispitanici često razmišljaju o tome koliko će im predmet koji kupe trajati (61%), koliko često će se koristiti (57%) i hoće li dobiti najbolju cenu (55%). Troje od 10 razmatra dostupnost finansiranja ili mogućnosti plaćanja tokom vremena pre velike kupovine. Velike kupovine tada su definisane kao ‘svaka kupovina’ koja u proseku premašuje 1762 dolara, a mnoge od tih kupovina zahtevaju skoro 12 sati istraživanja pre. U proseku će ljudi odložiti svoje velike odluke o kupovini 17 dana kako bi pričekali i videli hoće li se to naći u prodaji.
‘Na neki način, ima smisla da se ljudi osećaju srećnijima kada troše više’, rekla je Kristin Roberts, izvršna potpredsednica i predsednica u Citizens Pay, ‘Ali, više trošenja nije nužno isto što i odgovorno trošenje. Ono što je stvarno važno je nivo svesnosti koju ljudi imaju i uticaj koji njihove kupovine imaju na njihovu finansijsku egzistenciju’.
Rezultati su takođe otkrili neke univerzalne karakteristike za sve kupce. Više od trećine (37%) reklo je da planira svoj budžet na nedeljnoj bazi, a 9% to radi svakodnevno. Dvoje od troje od ovih tvrdi da su ‘strogi’ u svojim planovima potrošnje. Mnogi ispitanici dele slične lične finansijske ciljeve, uključujući izradu penzionog plana (53%), izgradnju fonda za hitne slučajeve (52%), izgradnju investicijskog portfelja (47%) i mogu li da priušte dom (41%).
Shutterstock
Troje od četiri takođe je tvrdilo da im je lako uočiti razliku između stvari koje ‘žele’ i stvari koje su im ‘potrebne’. Naravno, 78% se složilo da je zadovoljavajuće kada sebi mogu priuštiti oboje. Četiri od 10 (40%) takođe je navelo da su već planirali svoj ovogodišnji budžet, izdvajajući prosečno 1792 dolara za poklone. Među onima koji planiraju praznike unapred, potrošači već planiraju da kupe 13 artikala, u poređenju s 9 artikala za štediše.
Tri četvrtine (74%) ovih prazničnih kupaca tvrdilo je da su bili dobri darivaoci, dok je samo 8% onih koji su priznali da su bili užasni u tome. Skoro 4 od 10 (39%) ove godine planiraju da koriste usluge kupi sada plati kasnije ili usluge plaćanja preko vremena za kupovinu tokom praznika. Međutim, 43% je izjavilo da ne koristi ove usluge više tokom sezone praznične kupovine u poređenju s ostatkom godine, prenosi Večernji list.
Shutterstock
‘Praznično vreme je najbolje vreme za ljude da potroše mnogo novca odjednom’, nastavila je Roberts, ‘Preporučujemo da ljudi sami sebi osmisle sveobuhvatan budžet i zapitaju se koji faktori zadovoljavaju njihove praznične kupovine, bilo za njih same ili za ljude kojima planiraju da poklone’.
Glavni faktori koji se uzimaju u obzir za velike kupovine:
Koliko će trajati – 61%
Koliko često će se koristiti – 57%
Dobijam li najbolju cenu/nagodbu – 55%
S kojim garancijama dolazi – 52%
Za šta će se koristiti – 45%
Koliko je to potrebno upravo sada – 32%
Mogućnosti finansiranja ili plaćanja tokom vremena – 30%
Kako će to uticati na moj budžet– 30%
Hoće li poboljšati moj životni stil/zaradu – 26%
Hoće li poboljšati moje zdravlje – 20%
Koliko često ide u prodaju – 18%
Bonus video:
