Japancima je kuća uvek uredna: Primenite njiihovu naviku pa će i vaša biti

Japanske metode organizacije i čišćenja doma se ne svode samo na Marie Kondo. Mnogo pre nego što je ova stručnjakinja za organizaciju osvojila svet svojim tehnikama vertikalnog slaganja odeće i filozofijom koja nas uči kako da se oslobodimo nepotrebnih stvari, japanska kultura i njeni običaji već su nam bili velika inspiracija za uspostavljanje reda i osećaja blagostanja u sopstvenom domu.

Jedan od tih običaja jeste izuvanje cipela pri ulasku u kuću. Reč je o tradiciji koja se neguje vekovima, a toliko je ukorenjena u japanskoj kulturi da se prilikom projektovanja domova vodi računa i o posebnom ulaznom prostoru koji se naziva ,,genkan". On označava granicu između spoljašnjeg sveta i unutrašnjosti doma, a upravo tu Japanci ostavljaju obuću pre nego što uđu u kuću. U nekim domovima ovi prostori su s vremenom postali još funkcionalniji zahvaljujući ormarićima za cipele i čivilucima na koje se odlažu kišobrani i jakne.

Izuvanje cipela pri ulasku u tuđi dom u Japanu se smatra i znakom poštovanja, ali i načinom održavanja čistoće i reda, kao i jasnog razdvajanja spoljašnjeg sveta od privatnog prostora.

Teorija korpi

Stručnjakinje za organizaciju doma na neki način primenjuju isti princip, prilagođavajući ga zapadnjačkim domovima, u kojima arhitektonska rešenja uglavnom ne predviđaju jasno odvojen prostor između ulaznih vrata i ostatka kuće.

Alicia Martínez, koja na društvenim mrežama objavljuje pod imenom ,,@aly_deco_home", objašnjava da na ulazu u svoj dom uvek drži veliku korpu na podu u kojoj čuva kućne papuče.

„Čim uđem, izujem cipele kako ne bih hodala po podu u obući koju nosim napolju, a zatim ih odložim u ormarić za cipele“, objašnjava. Sličan sistem primenjuje i za ključeve, za koje takođe ima korpu na ulazu, dok jakne i kaputi imaju svoje mesto u predsoblju.

„Odlaganje jakne u ormar čim stignemo kući mala je, ali veoma efikasna navika koja doprinosi svakodnevnom održavanju reda. Izbegavanjem nereda štedimo vreme“, ističe. Osim toga, kada svaki predmet odmah vratimo na njegovo mesto, lakše održavamo prostor urednim. „Mnogo se oslanjam na korpe kako bi svaka stvar imala svoje mesto i ne bi bila na vidiku. Organizatori i korpe idealni su za grupisanje sličnih predmeta, što olakšava organizaciju prostora i sprečava da dom izgleda neuredno“, dodaje stručnjakinja.

,,Kanso" ili kako se osloboditi nepotrebnih stvari, uključujući i one u sopstvenom domu

Kako je objasnila Glorija Ramos, stručnjakinja za feng šui i stvaranje skladnih prostora u domovima i kancelarijama, „kanso govori o suštinskoj jednostavnosti: uklanjanju svega nepotrebnog kako bi ostalo samo ono što je autentično. Nije reč o estetskom minimalizmu, već o pročišćavanju koje ima gotovo duhovnu dimenziju“.

Ovaj princip tradicionalne japanske estetike podstiče nas da preispitamo svrhu svakog predmeta koji imamo u domu, daje prednost minimalizmu i naglašava važnost slobodnog prostora koji doprinosi opuštanju i omogućava nesmetan protok prijatnih osećanja.

„Prazan prostor ne znači da nečega nema. On predstavlja potencijal. Na Istoku praznina ima svoju vrednost. Omogućava energiji da slobodno teče, umu da se odmori, a predmetima da dođu do izražaja. Kada je sve ispunjeno, gube se hijerarhija i fokus. Pravilno shvaćen minimalizam nije hladan, već donosi jasnoću. Ostavlja prostor za doživljaje, svetlost i kretanje“, objašnjava Ramos.

Šta mikrobiolozi kažu o ulasku u kuću u obući koju nosimo napolju?

Pre nekog vremena pisali smo o tome zašto je preporučljivo da ne sedimo na krevetu u odeći koju nosimo napolju. Cilj je da se izbegne ono što stručnjaci za mikrobiologiju nazivaju unakrsnom kontaminacijom, odnosno mogućnost da grinje i mikroorganizmi tokom spavanja dođu u kontakt s našom kožom ili kosom.

Raspravu je pokrenula viralna poruka koja je glasila ,,Please don’t sit on my bed in your outside clothes", odnosno „Molim te, nemoj da sediš na mom krevetu u odeći koju nosiš napolju“.

Slična je situacija i s obućom. Izuvanje cipela pri ulasku u dom ne smanjuje samo količinu prašine i prljavštine koju unosimo, već može biti korisno i iz mikrobiološke perspektive jer smanjuje rizik od unošenja i prenošenja potencijalno štetnih mikroorganizama koji se inače ne bi našli u zatvorenom prostoru.

Naime, istraživanje objavljeno 2023. godine u časopisu Environmental Research, koje su sproveli istraživači Škole prirodnih nauka Univerziteta Macquarie u Sidneju, pokazalo je da čak 60 odsto čestica prisutnih u zatvorenim prostorima potiče upravo iz spoljašnje sredine.

Istraživači su među tim česticama pronašli tragove određenih toksičnih metala, poput olova i cinka, koji se često nalaze u zemljištu uz ulice i puteve. Ovaj podatak dodatno potvrđuje da obuća može da prenosi sitne čestice i mikroorganizme koji spolja dospevaju u naš dom.

Ipak, mikrobiolozi naglašavaju da to ne znači da bi kod kuće trebalo da hodamo potpuno bosi. Umesto toga, preporučuje se nošenje posebne kućne obuće ili čarapa, jer hodanje bosih nogu takođe može povećati rizik od infekcija, poput bradavica na tabanima i gljivičnih oboljenja, prenosi Vogue.

Bonus video: