Zašto neko ima majčine oči, očev nos, a temperament koji ne podseća ni na jednog roditelja? I da li inteligenciju zaista nasleđujemo od majke, a sklonost gojenju od oca?

Genetika pokazuje da je nasleđivanje mnogo složenije nego što se često misli. Od oba biološka roditelja dobijamo približno polovinu nuklearne DNK, a na naše osobine utiču i okruženje, odrastanje i životne navike. Ipak, neke karakteristike i zdravstvene predispozicije mogu biti povezane sa genima koje nasleđujemo.

Da li inteligenciju nasleđujemo od majke?

Jedan od najraširenijih mitova jeste da deca inteligenciju nasleđuju prvenstveno od majke, jer se neki geni važni za razvoj mozga nalaze na X hromozomu.

Međutim, inteligencija zavisi od velikog broja gena na različitim hromozomima, koje nasleđujemo od oba roditelja. Važni su i obrazovanje, iskustva, ishrana i okruženje u kojem dete odrasta.

Ko je odgovoran za sklonost gojenju?

Na telesnu težinu utiču geni oba roditelja, ali i ishrana, fizička aktivnost, san i metabolizam. Nasleđe može uticati na apetit, raspodelu masnog tkiva i način na koji telo troši energiju.

Ipak, dete čiji roditelji imaju višak kilograma ne mora nužno imati isti problem. Genetska predispozicija ne znači da je telesna težina unapred određena.

Problem s koncentracijom se nasleđuje

Genetika ima ulogu i u razvoju sposobnosti održavanja pažnje. Poremećaj pažnje sa hiperaktivnošću (ADHD), na primer, ima izraženu naslednu komponentu, ali nije povezan sa samo jednim genom.

Na razvoj ovih teškoća mogu uticati brojni genetski i biološki faktori, kao i okolnosti tokom razvoja. Zato nije tačno da se problemi sa koncentracijom nasleđuju isključivo od majke ili oca.

Od koga nasleđujemo vreme ulaska u pubertet?

Genetika može uticati na to kada počinje pubertet. Ako su roditelji ranije ili kasnije ušli u ovu fazu, moguće je da će i njihovo dete imati sličan obrazac razvoja.

Ipak, na vreme početka puberteta utiču i telesna težina, ishrana, opšte zdravstveno stanje i drugi faktori. Ne postoji jednostavno pravilo prema kojem je za to odgovoran samo jedan roditelj.

Da li nasleđujemo sklonost Alchajmerovoj bolesti?

Porodična istorija depresije može ukazivati na povećanu genetsku predispoziciju, ali ne znači da će dete nužno razviti isti problem. Na mentalno zdravlje utiču i stres, životna iskustva i okruženje.

Slično je i sa Alchajmerovom bolešću. Određene genetske varijante, poput APOE ε4, mogu povećati rizik, a nasleđuju se od bilo kog roditelja. Međutim, njihovo prisustvo ne znači da će osoba sigurno oboleti.

Geni utiču na nas, ali ne određuju sve

Iako od oba roditelja dobijamo približno polovinu nuklearne DNK, osobine poput inteligencije, temperamenta i telesne težine zavise od složenog međudejstva brojnih gena i životnih okolnosti i navika.

Zato nije moguće jednostavno odrediti koji je roditelj „odgovoran“ za određenu osobinu deteta. Nasleđe postavlja određene predispozicije, ali način na koji će se one ispoljiti zavisi i od brojnih drugih faktora.