Koji ste tip ličnosti? Možda niste introvertni, niti ekstrovertni, već jedan od ova 3

Možda imate jasan osećaj da ste u ekstrovertnom ili introvertnom timu.

Ali možda se ne osećate niti kao čisti samotnjak niti ako društvena leptirica, pa nijedan od tih pojmova ne opisuje u potpunosti način na koji se povezujete sa drugima.

I dok su neki ljudi pribegli tome da sebe nazivaju introvertnim ekstrovertom (ili ekstrovertnim introvertom!), stručnjaci su osmislili jedinstvene tipove ličnosti koji opisuju kako se ljudi povezuju sa drugima — i možda ćete pronaći tačan način da objasnite svoje društvene tendencije pomoću nekog od ovih novijih termina.

Zašto dinamika introvert-ekstrovert izostavlja mnoge od nas

Prošlo je više od jednog veka otkako je legenda psihologije Karl Jung definisao ekstroverziju i introverziju, i neko vreme smo se na tome zadržali.

„Jasnoća podele na ekstroverta naspram introverta bila je kulturološki privlačnija — delovala je definisanije“, kaže klinički psiholog dr Majkl Alsi za Real Simple.

Pravi odgovor je mnogo složeniji. „Ljudi su se fokusirali na ekstreme introverta i ekstrovertnosti jer deluje da ekstroverti i introverti pokrivaju čitav spektar odnosa u grupi“, kaže dr Rami Kaminski, psihijatar, osnivač organizacije „Otherness Institute“ i autor knjige „The Gift of Not Belonging: How Outsiders Thrive in a World of Joiners“.

Međutim, fokusiranje na ekstreme izostavlja mnoge ljude koji se ne uklapaju uredno ni u jednu od tih kutija. „Ljudi previše pojednostavljuju — ekstrovert je društvena, druževna osoba koja može da se zabavlja satima, dok introvert mora da ode posle pola sata“, kaže Alsi. „Ambivert ne samo da je deo tog spektra, već je i posebna vrsta.“

Ambiverti i omniverti: Najbolje iz oba sveta

Na ambiverte i omniverte možete gledati kao na neku vrstu zlatne sredine između ovo dvoje, sa unutrašnjim svetom introverta, ali i društvenim željama ekstrovertne osobe. Ali postoje aspekti ovih ličnosti koji nisu samo „od svega po malo“.

„Ono što zaista definiše ambiverta jeste to što su savršeno sposobni da budu društveni i komunikativni, ali će se, poput introverta, njihova društvena baterija prilično brzo isprazniti“, kaže Alsi. „Ambivertima je potrebna dobra doza društvene povezanosti, ali i stimulacija kroz unutrašnje vreme. Oni imaju i dubinu unutrašnjeg života i društvenu snalažljivost.“

Ambiverti i omniverti su slični tipovi ličnosti, ali se malo razlikuju u načinu na koji se ispoljavaju. Omnivert se može više kretati između ekstrema introverzije i ekstroverzije u svom društvenom ponašanju, dok ambivert ostaje bliže sredini spektra i prilagođava svoje ponašanje u zavisnosti od toga šta trenutak zahteva.

Otroverti — tip ličnosti autsajdera

Otroverti su najnoviji dodatak ovoj grupi tipova ličnosti, a termin je tek prošle godine skovao dr Kaminski. On opisuje ljude koji mogu napredovati u društvenim situacijama — ali im pristupaju više kao posmatrači nego kao učesnici, i možda ne osećaju potrebu niti želju da budu deo zajednice.

„Otroverzija znači biti emocionalni autsajder, odnosno ne pripadati grupi uprkos tome što ste dobrodošli, pa čak i popularni“, kaže dr Kaminski. „Pretpostavka da su okrenutost zajednici, osećaj pripadnosti i stapanje sa identitetom grupe normalan način funkcionisanja isključuje one koji se dobro povezuju, ali nikada ne osećaju pripadnost, čak ni kada su prihvaćeni članovi.“

Veliki nagoveštaj da biste mogli biti otrovert? Jednostavno niste toliko zainteresovani za učešće u grupnim aktivnostima. „Malo je verovatno da će otroverti osećati ili pokazivati uzbuđenje zbog društvenih događaja“, kaže dr Kaminski.

Veća je verovatnoća da će otroverti više ceniti odnose „jedan na jedan“ i imati mali društveni krug čvrstih i dubokih prijateljstava. „Ono su obično prijateljski nastrojeni i otvoreni, nisu samotnjaci niti tihi ljudi“, kaže dr Kaminski. „Oni vole da se povezuju sa odabranim ljudima... njihova različitost leži u osećaju, a ne u vidljivom ponašanju.“

Oni su poput pank rokera u društvenoj zajednici, kaže Alsi. „Sklojni su tome da svoju nezavisnost stavljaju iznad potrebe da budu deo grupe. Otroverti se ne osećaju nesigurno niti uzrujano zbog toga što nisu deo grupe. Oni se opiru konformizmu.“

Kako da prepoznate gde se nalazite na spektru

Na internetu ćete pronaći brojne kvizove i testove koji vam mogu pomoći da odredite svoju poziciju na skali tipova ličnosti, a „Otherness Institute“, veb-sajt dr Kaminskog, nudi detaljan test koji određuje koliko ste otrovertni.

Ali kao opšte pravilo, Alsi ukazuje na skalu koktel žurke koju je kreirala Suzan Kejn, stručnjak za introverziju i autorka knjige „Quiet“ — koja kaže da ako želite da napustite koktel žurku posle 45 minuta, vi ste introvert; ako ostajete sat do dva, vi ste ambivert; a ako ste i posle pet sati srećni i uživate u životu tamo, vi ste ekstrovert. „To je dobra i jednostavna mera“, kaže on.

Takođe bi trebalo da razmislite o tome da li više energije dobijate iz velikih grupa i žurki ili iz vremena provedenog „jedan na jedan“. „Ljudi zaboravljaju da ovo nije samo psihološka, već i fizička stvar“, kaže Alsi. „Vaš nervni sistem u nekom trenutku može postati prekomerno stimulisan tokom druženja.“ Ekstroverti mogu osećati da im nivo energije raste kada se druže, dok drugi društveni tipovi ličnosti mogu osetiti kako im se društvene baterije prazne na nekom događaju.

Kako da se nosite sa situacijom ako se vaš tip ličnosti razlikuje od vaših bližnjih

Poznavanje sopstvenog tipa ličnosti može vam pomoći da budete svesniji toga kako se najlakše krećete kroz svet, kao i šta vam je potrebno da biste održali nivo energije i osećali se prijatno sa drugim ljudima. Problem može biti u tome što ljudi u vašem životu ne dele uvek vaš tip ličnosti — i možda neće razumeti ako vam je potreban bogatiji društveni kalendar ili više vremena podalje od gužve.

Možete pokušati da razgovarate sa svojim bližnjima o tome šta vam je potrebno za održavanje energije — i naglasiti da nije ništa lično kada morate da se udaljite, kaže Alsi. Ali možete potražiti i suptilnije načine da dobijete ono što vam je potrebno.

„Pronađite način da se pobrinete za sebe na društveno prihvatljiviji način kako biste napravili pauzu.“ Alsi je često koristio izgovor volontiranja da svog malog sina izvede u šetnju na svež vazduh kada mu je bila potrebna pauza od druženja. „To je bio društveno prihvaćen i lako razumljiv način da izbegnem prekomernu stimulaciju.“

„Najvažniji savet jeste da ne terate sebe da se uklopite po svaku cenu“, kaže dr Kaminski. „To nije kliničko stanje niti problem.“

Zaključak: Ostanite usklađeni sa onim što vam najviše odgovara u društvenim situacijama i nastavite to da primenjujete. „Mislim da je najbolja analogija levorukost“, kaže dr Kaminski. „Levoruki ljudi su mala manjina u svetu desnorukih. Ali to nije problem — štaviše, ako ste teniser, to bi mogao biti dar — osim ako niste primorani da koristite desnu ruku. Od tog trenutka, vaš život bi postao nepotrebno komplikovan, baš kao i desnorukoj osobi primoranoj da koristi samo levu ruku.“ U suštini, radite ono što vam najviše odgovara, umesto da pokušavate da se prilagodite određenom tipu ličnosti.

Bonus video: