Lepi tanjiri stoje zaključani u vitrini, skup parfem čeka „pravu priliku“, a omiljena haljina godinama visi u ormaru. U međuvremenu, život prolazi.

Gotovo svako u svom domu ima policu, fioku ili ormar u kojem čuva nešto posebno. To može biti svečani servis za goste, flaša skupog vina, nova posteljina ili komad garderobe koji se čuva za „neki važan događaj“. Problem je što taj važan trenutak često nikada ne dođe.

Psiholozi su ovom obrascu ponašanja dali naziv – „sindrom svečanog servisa“.

Život na čekanju

Naravno, nije reč samo o posuđu.

Mnogi odlažu putovanja dok ne uštede dovoljno novca, ne oblače omiljenu odeću jer „nemaju gde da je nose“, ne otvaraju dobro vino dok ne dođu gosti, a ne posvećuju se ni hobijima jer uvek postoji nešto važnije što prvo treba završiti.

Tako nastaje život u nacrtu.

Pravi život se stalno odlaže za neki budući trenutak koji bi trebalo da bude posebniji, svečaniji i „dostojniji“ svega onoga što čuvamo.

Šta se krije iza ove navike?

Psiholozi navode nekoliko razloga zbog kojih ljudi čuvaju najbolje stvari za kasnije.

Strah da će nestati

Mnogi se plaše da će potrošiti nešto vredno i da to više neće moći da nadoknade. Zbog toga ne koriste ono što imaju i čekaju savršeni trenutak koji možda nikada neće doći.

Nisko samopouzdanje prerušeno u štedljivost

Iza rečenice „sačuvaću to za posebnu priliku“ često se krije mnogo dublje uverenje – da običan dan nije dovoljno važan.

Ispada da lep tanjir nije za utorak, dobra kafa nije za jutro pre posla, a omiljeni parfem nije za odlazak u prodavnicu.

Iluzija kontrole

Dok nešto stoji netaknuto, ono predstavlja obećanje budućeg zadovoljstva.

Zanimljivo je da je to obećanje ponekad prijatnije od samog uživanja. Zato mnogi godinama čuvaju nepročitane knjige, novu odeću ili stvari koje nikada ne koriste.

Kolika je cena odlaganja?

Problem nije samo u tome što parfemi vremenom gube miris, vino stari, a stvari izlaze iz mode.

Prava cena meri se godinama provedenim u iščekivanju.

Čovek polako počinje da veruje da sadašnji trenutak nije dovoljno dobar, da prvo mora nešto da postigne, zaradi ili reši, pa tek onda sebi dozvoli zadovoljstvo.

Vremenom se javlja osećaj nezadovoljstva i utisak da nešto važno nedostaje. Paradoks je u tome što je ono što nedostaje često već tu – samo stoji zaključano u ormaru.

Kako prekinuti ovaj obrazac?

Postavite sebi jednostavno pitanje: kada tačno dolazi ta posebna prilika?

Ako ne možete da date jasan odgovor, možda je vreme da je sami stvorite.

Izvadite lep servis. Otvorite vino koje čuvate. Obucite haljinu koju volite. Zapalite mirisnu sveću. Napravite običnu večeru posebnim trenutkom.

Psiholozi savetuju i jednostavnu vežbu: jednom nedeljno namerno koristite nešto što inače čuvate za posebne prilike.

Lepu šolju za jutarnju kafu. Omiljeni parfem za odlazak na posao. Elegantan stolnjak za porodični ručak.

Jer svečani servis nije napravljen da skuplja prašinu. Kao ni sve ono najbolje što posedujemo.

A ni život nije predviđen da se stalno odlaže za neko sutra.