U potrazi za dugim i zdravim životom najčešće razmišljamo o genetici, ishrani ili fizičkoj aktivnosti. Ipak, jedan važan faktor često ostaje u senci – odmor. Kako ističe psiholog i stručnjak za poremećaje sna Nurija Rur, upravo kvalitetan san može imati presudan uticaj na dužinu života.

Stručnjaci su saglasni da dugovečnost zavisi od nekoliko ključnih stvari: genetike, načina ishrane, fizičke aktivnosti, okruženja u kojem živimo, izbegavanja loših navika – ali i odmora. Upravo ovaj poslednji element često zanemarujemo, jer u savremenom tempu života deluje kao luksuz, a ne potreba.

Ipak, realnost je drugačija. Većina ljudi ne spava dovoljno. Umesto preporučenih osam sati, prosečno spavamo oko šest, što dugoročno može ostaviti posledice po zdravlje.

Zanimljivo je da se kao jednostavno rešenje nameće navika koju smo imali kao deca – popodnevna dremka. Prema rečima stručnjaka, čak i kratki odmor tokom dana može značajno doprineti oporavku organizma i boljem funkcionisanju mozga.

Takav način odmora, poznat kao bifazni san, podrazumeva spavanje u dva dela i može poboljšati kvalitet noćnog sna. Ipak, važno je ne preterivati – idealna dremka traje do 30 minuta. Duži san tokom dana može izazvati osećaj težine i pospanosti, kao i poremetiti noćni ritam.

Brojna istraživanja potvrđuju ove tvrdnje. Na primer, studije su pokazale da ljudi koji dremaju nekoliko puta nedeljno imaju znatno manji rizik od kardiovaskularnih bolesti. Upravo zato, ova mala navika može napraviti veliku razliku.

Na kraju, možda je najvažnija poruka jednostavna – odmor nije gubljenje vremena, već ulaganje u zdravlje. Ponekad je upravo tih pola sata sna ono što telu i umu najviše treba.