Nakon nekoliko godina zajedničkog života u Brajtonu u Velikoj Britaniji, i njoj i njemu je bilo dosta gradskog života. Zato su već u prvim danima pandemije doneli drastičnu odluku i zaključali; oboje su dali otkaz i preselili se u komunu ili održivu životnu eko zajednicu u blizini grada Devona. Sada par sa malim detetom 44 hektara zemlje; ali i sve ostalo; deli sa još sedam porodica. Porodice uzgajaju sopstvenu hranu i usev; baš kao i poslovi; dele svi.
„Jedan od glavnih razloga zašto smo se opredelili za ovakav način života su naša ekološka uverenja, ali i uverenje da je kvalitet života u prirodi neuporedivo veći od onog u gradu“, kaže Viki, poreklom iz Austrije. Dok su živeli u Brajtonu, dodaje, stalno su maštali o tome kako bi bilo lepo živeti bliže prirodi, a pre nego što su postali punopravni članovi zajednice koju danas zovu domom, tamo su volontirali nekoliko meseci.
SVAKA ŽENA TREBA DA ZNA
AJMOKAC SA SPANAĆEM I PILETINOM Rapsodija ukusa u svakom zalogaju, za ručak koji se pamti
BAKLAVA ČIZKEJK Fenomenalna poslastica od koje će vam poći voda na usta, za sve prilike
NEODOLJIVI KOLAČ SA PISTAĆIMA Osvežavajući desert kao osmišljen za proleće, bićete oduševljeni
„Imamo malo dete i zadovoljstvo je odgajati ga na ovom magičnom mestu“, kaže Viki, a u vaspitanju dečaka učestvuje cela zajednica, pružajući im svu moguću podršku. „Njihova pomoć nam je neprocenjiva!“ priznaje ova novopečena mama. Pošto su pobegli od gradske vreve i Viki, inače koordinatorke dobrotvornih organizacija; i suprug Gaj, istraživač društvenih nauka; tri dana u nedelji rade 'normalne' poslove, a ostatak vremena provode gradeći novu kuću, obavljajući kućne poslove, sređivajući baštu i plastenik koji dele sa ostalim članovima.
„Postoje mnoge stvari koje Gaj i ja redovno radimo, kao što je sadnja i njegovanje naše bašte, ručno pumpanje vode za piće iz zajedničke bušotine, prikupljanje kišnice za pranje i pražnjenje toaleta za kompost. Tipičan dan ovde uglavnom znači nekoliko sati plijevljenje i sadnju, pa obavljanje nedeljnih poslova poput sakupljanja vode ili pražnjenja toaleta“, objasnila je Viki, koja dodaje da ne žali što su pobegli od užurbanog i bučnog gradskog života. Oboje radimo van zadruge i provodimo vreme u obilasku porodice i prijatelja, tako da je postignuta 'ravnoteža'“, rekla je ona i dodala da je njena svakodnevica u gradu i stanu bila usamljena, ograničena i odvojena od prirode. Zato, kaže, ni ona ni njen suprug ne mogu da zamisle da se tome vrate, osim ako baš ne moraju
