Gradski život su zamenili životom u komuni: Sa drugima sve dele, od hrane do brige o deci

Nakon nekoliko godina zajedničkog života u Brajtonu u Velikoj Britaniji, i njoj i njemu je bilo dosta gradskog života. Zato su već u prvim danima pandemije doneli drastičnu odluku i zaključali; oboje su dali otkaz i preselili se u komunu ili održivu životnu eko zajednicu u blizini grada Devona. Sada par sa malim detetom 44 hektara zemlje; ali i sve ostalo; deli sa još sedam porodica. Porodice uzgajaju sopstvenu hranu i usev; baš kao i poslovi; dele svi.

„Jedan od glavnih razloga zašto smo se opredelili za ovakav način života su naša ekološka uverenja, ali i uverenje da je kvalitet života u prirodi neuporedivo veći od onog u gradu“, kaže Viki, poreklom iz Austrije. Dok su živeli u Brajtonu, dodaje, stalno su maštali o tome kako bi bilo lepo živeti bliže prirodi, a pre nego što su postali punopravni članovi zajednice koju danas zovu domom, tamo su volontirali nekoliko meseci.

„Imamo malo dete i zadovoljstvo je odgajati ga na ovom magičnom mestu“, kaže Viki, a u vaspitanju dečaka učestvuje cela zajednica, pružajući im svu moguću podršku. „Njihova pomoć nam je neprocenjiva!“ priznaje ova novopečena mama. Pošto su pobegli od gradske vreve i Viki, inače koordinatorke dobrotvornih organizacija; i suprug Gaj, istraživač društvenih nauka; tri dana u nedelji rade 'normalne' poslove, a ostatak vremena provode gradeći novu kuću, obavljajući kućne poslove, sređivajući baštu i plastenik koji dele sa ostalim članovima.

„Postoje mnoge stvari koje Gaj i ja redovno radimo, kao što je sadnja i njegovanje naše bašte, ručno pumpanje vode za piće iz zajedničke bušotine, prikupljanje kišnice za pranje i pražnjenje toaleta za kompost. Tipičan dan ovde uglavnom znači nekoliko sati plijevljenje i sadnju, pa obavljanje nedeljnih poslova poput sakupljanja vode ili pražnjenja toaleta“, objasnila je Viki, koja dodaje da ne žali što su pobegli od užurbanog i bučnog gradskog života. Oboje radimo van zadruge i provodimo vreme u obilasku porodice i prijatelja, tako da je postignuta 'ravnoteža'“, rekla je ona i dodala da je njena svakodnevica u gradu i stanu bila usamljena, ograničena i odvojena od prirode. Zato, kaže, ni ona ni njen suprug ne mogu da zamisle da se tome vrate, osim ako baš ne moraju