Ako ste odrasli u porodici sa braćom i sestrama, sigurno ste iskusili sve nijanse tog odnosa – od iskrene podrške i nežnosti, do rivalstva, svađa i ljubomore. Psihološkinja Marija Ostojić objašnjava da su upravo rivalstvo i roditeljski pristup dve ključne stvari koje određuju da li će taj odnos postati čvrsta životna veza ili neizlečiva pukotina.
– Tokom odrastanja deca često traže pažnju i ljubav roditelja. Prisustvo brata ili sestre može izazvati osećaj konkurencije, što dovodi do zavisti i sukoba koji ponekad ostavljaju trajne emotivne ožiljke – objašnjava Ostojićeva.
Roditelji, dodaje ona, imaju presudnu ulogu. Ako jedno dete ima „poseban tretman“, a drugo stalno sluša poređenja, stvaraju se tenzije koje traju godinama. Nasuprot tome, kada roditelji podstiču zajedništvo i međusobnu podršku, braća i sestre kasnije razvijaju dublju povezanost.
Zanimljivo je da istraživanja pokazuju kako se mnogi oblikuju upravo prema svojoj braći i sestrama – neki ih slede i postižu slične životne uspehe, dok se drugi trude da budu njihova suprotnost. Ni jedno ni drugo nije nužno loše, jer u periodima kada odnos s roditeljima prolazi kroz krize, odnos s bratom ili sestrom često postaje najčvršća emotivna veza.
– Svako dete ima svoj temperament, neki su skloniji konfliktima, dok su drugi povučeniji. Te razlike mogu otežati pronalaženje zajedničkog jezika, ali uz razumevanje i strpljenje, moguće je izgraditi topao odnos – kaže psihološkinja.
Na kraju, Ostojićeva poručuje da ni jedan odnos nije savršen, ali uz otvorenu komunikaciju, izražavanje osećanja i međusobnu empatiju, veza između braće i sestara može postati jedna od najvrednijih u ži
