Žena koja je dala svoje dete na usvajanje tvrdi da je to bila najbolja odluka koju je ikada donela - ali ju je u majčinim očima prikazalo kao "čudovište". Objasnila je kako je zatrudnela kad je promenila kontracepciju i prvobitno je nameravala da pobaci, ali su ju drugi uverili u suprotno, piše Mirror.
Na Redditu anonimna žena je napisala: "Kad sam zatrudnela, sve što sam želela je da pobacim, nikad nisam želela da budem mama. Bilo je to vreme između zamene kontracepcije, pa smo koristili kondome, ali deo mene sada se pita da li ih je on nekako sabotirao.Uvek sam mislila da se slažemo što se tiče dece, ali on je bio tako srećan kad sam mu to rekla, bio je užasnut da sam htela da se rešim deteta i odlučio je svima da kaže, a najbolji način je bio da mi izazovu osećaj krivice."
Uveravala je samu sebe da će sve biti u redu jer će bebin otac biti uz nju na svakom koraku - ali mesec dana pre rođenja njihovog sina on je nestao. "Stalno sam sebi govorila da će biti u redu, on je bio tu da mi pomogne, ovo mi nije moralo da mi uništi život. Mogla sam se da se vratim u školu i dplomiram. Bilo bi u redu. Pročitala sam sve objave na forumima o mamama i objave na Redditu mama u mom položaju koje su govorile o tome kako im je drago što nisu pobacile i bile su tako srećne i volele su svoje dete više od svega. Uverila sam samu sebe da im verujem. Pogrešila sam - tako sam pogrešila", ispričala je.
Shutterstock
"Najveće žaljenje u mom životu. Otišao je mesec dana pre porođaja. Otišao. Nije bilo načina da ga kontaktiram. Bila sam prepuštena sama sebi. Bilo je prekasno za abortus. Propustila sam priliku da budem slobodna. To mi je ukrao", dodala je. Kad je počela razmišljati o usvajanju, njeni prijatelji i porodica počeli su je tretirati kao "čudovište", a rekla je da je njena mama bila posebno okrutna u vezi s tim.
"Napravila sam drugu najveću pogrešku. Popustila sam po drugi put i zadržala ga. Nikad nisam doživela onu bujicu ljubavi i emocija o kojima ljudi pričaju. Bilo mi je previše odbojno da ga dojim. Svi su mi govorili da mu dam šest meseci, da ponekad treba malo vremena, ali voleću ga više od svega. To se nikad nije dogodilo. Bila sam jadnija nego ikad. Svi su govorili da je to postporođajna depresija, pa sam se zadužila kako bih imala novca za doktore, terapije, lekove, sve. Ništa nije pomoglo. Onda su mi rekli da dam godinu dana, da je biti nesrećan normalno. Ali ne mogu da zamislim da je mržnja svog deteta normalna. Celo sam detinjstvo provela glumeći kako se osećam i prolazila kroz život, a isto radim i sada. Moja je majka bila neverovatno okrutna dok sam odrastala, pa sam sebi rekla, bez obzira na to koliko sam apatije osećala, nikad ne mogu sebi da dopustim da prenesem to na njega. Većinu vremena sam se odvajala i tonula dublje u mentalnu spiralu", objasnila je.
Ubrzo nakon prvog rođendana svog sina, ozbiljno je razmišljala o tome da ga da na usvajanje, rekavši da to više ne može da podnese. Bilo je potrebno šest meseci da se dovrši proces - i s oko 18 meseci dečak je smešten u drugu porodicu. "Bilo je to prvi put da sam se osrćala slobodnom nakon toliko vremena. Plakala sam i bila sam tako srećna. Ali za sve moje prijatelje i porodicu, to su morale biti tužne suze. Nisam mogla da podnesem njihovo zlostavljanje da su znali kako se stvarno osećam. Muka mi je od pretvaranja. Muka mi je od toga da dopuštam da me gledaju kao 'tužnu, premladu mamu' koja je morala da se odrekne svoje bebe, jer ljudi jednostavno ne mogu da prihvate ideju da neke žene ne žele da budu roditelji, bez obzira koliko su pod pritiskom. Želim da odem na neko novo mesto sa ljudima koji su novi, tako da se mogu osloboditi cele ove muke i više nikada da ne razmišljam o tome. Bila sam tako naivna. Nikada nisam trebala da dopustim da me iko uveri da će se stvari promeniti. Nisam nikada trebala da sumnjam u sebe", zaključila je objavu.
BONUS VIDEO:
Možda vas zanima…
povezane vesti
