Naj mame Srbije: Branka je sahranila sina Stefana (21), a onda je spasila tri života

 

Asocijacija mama Srbije i portal "Naj žena", pokrenuli su serijal "Naj mama". Naše naj mame su hrabre, snažne, neustrašve i jake. One su za svoju decu spremne sve da urade. 

Branka Vasiljević iz Zvornika je majka heroj. Ispričala je svoju tragičnu, ali nadahnjujuću priču za portal "Naj žena".

Njen sin Stefan (21) je poginuo pre tri godine. U decembru 2020. godine je doživeo saobraćajnu nesreću, mesec dana je bio u komi. Ležao je u bolnici u Tuzli. Uprkos velikim naporima lekara, posle mesec dana mu je konstatovana moždana smrt.

- Svaki dan smo dolazili u bolnicu. Lekari nam nisu davali lažnu nadu. Govorili su da i ako se probudi, da će biti u budnoj komi, da nas neće prepoznati. Meni bi i to bilo dovoljno, samo da je ostao živ i da diše - započela je priču Branka Vasiljević za "Naj ženu".

- Imao je 27 povreda od čega je najgora bila povreda mozga, hematom na mozgu. To je malo kretalo na bolje, da bi se onda uoči Nove godine situacija skroz pogoršala pa se Stefanu hematom vratio i uvećao - kazala je Branka.

Njegovo srce kuca, a vama govore da vam je dete mrtvo

Tog januara 2021. godine, Stefanu su zakazali snimanje mozga. Od tog snimka je mnogo toga zavisilo. Na polovini puta do bolnice Branku i njenog supruga Milana je nazvala doktorka i pitala dokle su stigli i da ne žure.

- S obzirom da je bila pandemija virusa korone, do tog dana smo morali da se presvlačimo na ulazu, stavljamo masku, rukavice, nazuvice. Taj dan nije bilo ničega. Samo su nam klimnuli glavom da uđemo u bolnicu. Na polovini hodnika mi je doktorka Narhela izjavila saučešće - nastavlja kroz suze Branka.

Stefanu je mozak izgubio svaku funkciju. Bio je moždaon mrtav. Kad su ušli u prostoriju u kojoj je bio Stefan, prizor je bio užasan. 

- Bilo je mnogo teško kad ti pogledaš svoje dete, da sve radi, srce, pritisak i sve, da ti neko govori da ti je dete mrtvo. Onda su nas uveli u jednu sobu da se smirimo. Znala sam da će oni nas pitati za te organe. Nešto mi je govorilo. 

Njegova majka Branka je nesebićnom ali prevashodno hrabrom i humanom odlukom (ali to je bila i želja pokojnog Stefana), u dogovoru sa suprugom Milanom, darovala je organe svog sina i tako spasila više života.

Stefanova želja je bila da daruje organe nakon smrti

- Doktorka nas je pitala da li želimo da doniramo ortane. Ja sam istog momenta rekla "može", to je bila Stefanova želja i mi ćemo da mu je ispunimo.

- Stefan je imao za to želju, jednom kad smo došli sa posla, pili kafu, gledali emisiju kada je tek počela priča o donorstvu i on meni kaže: Mama ja bi bio rad da sebi otvorim donorsku karticu - kazala je Branka.

Nakon celog procesa ekplantacije organa i poziva pacijenata koji su bili na listi čekanja, osoba koja je dobila Stefanov organ, bila je Nihada iz Kalesije u Bosni i Hercegovni, žena koja je imala problema sa jetrom i bila teški jetreni bolesnik.

Iz nesrećnih okolnosti se rodilo veliko prijateljstvo

Tri godine nakon smrti sina i uspešne transplatacije jetre, Branka je konačno smogla snage da upozna ženu koju je njen sin spasio. Uprkos samoj proceduri upoznavanja koja nije uobičajena i uprkos odbijanju lekara da spoje Branku i Nihadu, predsednik "Udruženja dijaliziranih i transplantiranih bolesnika Federacije Bosne i Hercegovine" Tomislav Žuljević uspeo je da ih spoji.

- Tomislav mi je napisao poruku: Branka, pronašao sam gde je Stefina jetra. Meni su suze letele, one nisu padale. Kakav je to osećaj bio, to se ne može objasniti. Kaže "Jetra je kod jedne žene, zove se Nihada, živi u Kalesiji i ima želju da te upozna isto koliko i ti nju".

Za Branku je taj dan bio poseban.

- To je bila i sreća i tuga, i sve se pomešalo... Kad znam da ću ponovo da zagrlim nešto svoje, pa barem taj jedan deo.

Postoje još dvoje ljudi koji su primili Stefanove bubrege. Po nezvaničnim informacijama, jedan bubreg je u Sarajevu, drugi u Brčkom. Branka se nada da će se i oni jednog dana javiti.

Stefan je bio dete, ali veliki čovek

- Teško je meni kao majci, al ja sam ponosna što je moj Stefan učinio tako veliko delo. I hvala Bogu što ga je uputio na takvu misao, što je znao koliko je važno spasiti nekome život. Bez obzira ko je, šta je, to ništa nije bitno. Bitno je biti čovek. Sa svojih 19 godina da imaš svest o tome, da spasiš nekome život, učiniš, daš... Moj Stefan je bio veliki čovek, dete, ali veliki čovek. Na koga ću biti ponosna dok ne sklopim svoje oči.