Počela je da me hvata nesvestica koju je pratio jak bol u glavi: Žena je do detalja opisala svoju borbu sa opakim tumorom

“Nikad nije kasno, i nikad ne treba gubiti nadu” – pomalo izlizane fraze koje se provlače kroz moderno društvo i u koje, nažalost, sve manje i manje ljudi veruje. No, neverovatna priča osamdesetsedmogodišnje Širli Konran iz Londona definitivno će promeniti vaš pogled na takve stvari.

Za većinu, da, ali ne i za čuvenu spisateljicu koja je odlučila da se bori, i uz pomoć svojih najbližih, ali i stručnih lekara – u poznim godinama 9. decenije uspela da savlada strašnog neprijatelja.

“Sve je počelo prošlog leta, kada sam se prvi put osetila slabom”, započela je svoju ispovest Širli.

“Počela je da me hvata nesvestica koju je pratio jak bol u glavi. Mislila sam da imam moždani udar, ali se simptomi nisu ispoljavali. Pozvala sam hitnu pomoć i čim su me odvezli do bolnice prošla sam kroz sve testove”, objašnjava vremešna gospođa.

“Već prvi rezultati otkrili su da je u pitanju veliki tumor, kako su mi doktori rekli – veličine limuna, koji je morao hitno da se operiše”

Naravno, operacija te vrste opasna je i za znatno mlađi organizam, ali, nakon konsultovanja sa specijalistima, Konranova je odlučila da se suoči sa problemom i “ode pod nož”.

“Prognoze su bile protiv mene, ali imala sam punu podršku porodice – i to je ono što mi je dalo snage da istrajem u svojoj borbi. Moji sinovi Sebastijan i Džasper bili su uz mene svakim korakom, i pre i nakon operacije”, nastavlja svoju priču Engleskinja.

Kako je i sama navela – najteži deo usledio je neposredno pre operacije, kada se prvi put susrela sa strahom od smrti i kada je prvi put svhatila da se, možda, približava tački nakon koje “nema nazad”.

No, usledila je operacija, koja je bila i više nego uspešna – a nju je pratio i težak period oporavka:

“Tri dana sam provela na intenzivnoj nezi, prikačena na raznorazne mašine i aparate. Većeg dela nisam ni bila svesna, međutim, kad sam počela polako da se budim iz te čudne post-operacione izmaglice, bila sam sve sigurnija da će sve biti u redu”

Ni nakon dve pune godine od operacije, kako sama tvrdi, Širli se nije u potpunosti vratila u normalu, ali je i dalje neizmerno zahvalna na svoj pomoći koju je dobila od svoje porodice, ali i stručnih lekara koji su joj spasili život.

“Dobro sam, teško je poverovati – ali sve je prošlo u najboljem redu! Za mene, ovo je bilo pravo čudo”, završava svoju priču hrabra Širli.