Mnogi se uhvate kako stalno brinu o onome što bi moglo da se desi ili iznova preživljavaju neprijatan razgovor u mislima. Ipak, takav obrazac razmišljanja retko donosi bilo kakvu korist, a najčešće samo dodatno iscrpljuje.
Prema rečima psihoterapeutkinje i kliničke socijalne radnice Ejmi Morin, jedna navika jasno izdvaja mentalno jake ljude od ostalih: oni ne troše mentalnu energiju na stvari koje nisu pod njihovom kontrolom.
Pokušaj da se upravlja spoljašnjim okolnostima može doneti kratkotrajni osećaj sigurnosti, ali kada stvari ipak krenu drugačijim tokom, anksioznost postaje još izraženija. Što više energije ode na borbu sa spoljnim faktorima, to je manje ostaje za upravljanje sopstvenim emocijama, fokusom i ponašanjem. Posledica su lošija koncentracija, slabija efikasnost i pad ukupne produktivnosti.
Gde zapravo odlazi mentalna energija
Morin savetuje jednostavnu analizu sopstvenih briga. Jedna od korisnih tehnika je crtanje tri koncentrična kruga:
Unutrašnji krug – stvari koje možemo da kontrolišemo: trud, pripremu, stav, granice, veštine.
Srednji krug – stvari na koje možemo delimično da utičemo: tok razgovora, atmosferu na sastanku, način na koji se predstavljamo drugima.
Spoljašnji krug – stvari koje ne možemo da kontrolišemo: tuđe odluke, ekonomske promene, poslovne politike, krajnji ishod.
Preporuka je da se pet najvećih trenutnih briga smesti u odgovarajući krug. Stavke iz unutrašnjeg kruga traže konkretan korak već danas, dok brige iz spoljašnjeg kruga treba svesno „otpustiti“, kako bi energija ostala usmerena tamo gde može doneti stvarne rezultate.
Tri pitanja koja vraćaju fokus
Da bi se sprečilo rasipanje mentalne snage, Morin predlaže da sebi postavite tri ključna pitanja svaki put kada vas problem previše okupira:
„Da li razmišljam o problemu ili o rešenju?“
Umesto stalnog vrtanja najgorih scenarija, korisnije je usmeriti pažnju na konkretne korake koji povećavaju šansu za uspeh.
„Da li treba da promenim okolnosti ili svoj odnos prema njima?“
Ponekad je rešenje u postavljanju granica, promeni navike ili prilagođavanju plana. U situacijama koje ne mogu da se promene, važnije je smiriti emocije – kratka šetnja, svesno disanje ili drugačija perspektiva mogu značajno smanjiti stres.
Morin naglašava da mnogo životne patnje nastaje jer energiju ulažemo na pogrešno mesto. Ako se gomilaju računi, meditacija neće rešiti finansijski problem – potreban je plan. Ako se čeka rezultat važnog medicinskog testa, dodatno razmišljanje neće promeniti ishod, ali tehnike smirivanja mogu olakšati period neizvesnosti.
„Šta sam danas uradio/la da budem mentalno snažniji/a?“
Ishodi nisu uvek pod našom kontrolom, ali lični razvoj jeste. Korisno je svakog dana prepoznati makar jednu radnju koja jača mentalnu snagu – postavljanje granica, učenje nove veštine ili jasno iznošenje stava u teškoj situaciji.
Takav način razmišljanja sprečava mentalnu iscrpljenost i pomaže da energija ostane usmerena na ono što zaista zavisi od nas.
