Svako dete bi trebalo da voli svoju majku, ali meni je trebalo 33 godine da izgovorim ovo. Ja sam svesna da odnos sa mojom majkom ne može da se popravi, ali ja je sada razumem i opraštam joj što sam imala loše detinjstvo i što ona nije mogla da mi bude majka kakvu sam želela.
Pre nego što me osudite, dozvolite da vam objasnim.
Kao dete sam bila dosta bolesna, povraćala sam stalno, imala groznicu i bolove u mišićima. Nema kod kod lekara me nisu vodili i oni jednostavno nisu znali šta se dešava sa mnom. Konačno, jedan je uspeo da dijagnostikuje "tešku alergiju". Morala sam da bude kući i odmaram dok mi se simptomi ne smire, a kako je moj otac radio dva posla, ja sam po ceo dan bila sa majkom i polusestrom i bratom. Moj brat i sestra su mrzeli majku, a kada sam malo odrasla, shvatila sam i razlog njihove mržnje.
Ona je znala da obeležava hranu u frižideru svojim imenom, kako joj neko ne bi pojeo slučajno. Ako bi joj falilo nešto iz frižidera tukla nas je do besvesti, čak je znala i da po nekoliko nedelja ne čisti kuću i ne pere nam stvari, ostavljajući za sobom smrdljivu odeću i buđave peškire. Jednom je čak sestri i slomila ruku kada je ona pokušala da posle svađe izađe iz kuće.
Pismo naše čitateljke: Moj muž želi da nam ćerka dobije ime po njegovoj...
Kada sam bila manja nisam mogla mnogo toga da uradim, sve mi je bilo zabranjeno. Svaku aktivnost van kuće, igranje sa drugaricama ili vožnja bicikle bili su samo moj pusti san. Majka mi je svaki dan "kuvala" hranu, od koje sam bila još bolesnije. To sam tek shvatila kada sam sama počela da pripremam sebi obroke. Ne znam šta je stavljala u jelu, ali mi je izazivala jaku alergiju, ali sada mislim da je htela samo da me zadrži za sebe. Kasnijih godina su majci ustanovili i "Minhauzenov sindrom", a ja sam je dugo smatrala za monstruma.
Ja sam bila jako bliska sa ocem, on je bio moj štit, pogotovu kada su bile loše ocene u pitanju. Nas dvoje smo išli u šetnju svakog vikenda i pričali šta se sve dešavalo tokom nedelje. On je prosto bio divan roditelj, ali zbog obima posla nije mogao da se posveti nama.
Svake večeri sam se molila: "Molim te Bože da se mama i tata razvedu i molim te da tata dobije starateljstvo nada mnom. Molim te samo me odvedi što dalje od nje." Moje molitve nikada nisu bile uslišene. Svako veče morala sam da joj masiram leđa dok je ispuštala zvukove zadovoljstva.
Sećam se kada sam sa osam godina, iz nekog razloga počela da mokrim u krevetu, umesto da mi pomogne sa problemom, ona mi je samo stavila pelene. Mislila je da će tako rešiti sve. Iz tog perioda vučem baš jake traume.
Kada sam malo odrasla i postala samostalna, moja majka je počela da me mrzi. Zbog toga sam stalno izlazila po noćnim klubovima, a po ceo dan radila, samo da ne bih došla u interakciju sa njom.
U to vreme mi se otac razboleo - četvrti stadijum raka. Ona je zabranila meni da posetim oca u bolnici. Potpisala je papir da samo njoj govore o njegovom zdravstvenom stanju, a polusestri i bratu je stalno pričala o smrti njihove majke i gađala ih je tamo gde ih najviše boli. To je činila iz nekog uvrnutog zadovoljstva i poremećene psihe. Otac mi je preminuo, a ja ga nisam ni jednom videla. To me strašno boli. Dugo mi je trebalo da sa terapeutom obrađujem tu temu i da shvatim da taj bes samo mene uništava. Lavovski sam se borila sa tim da bih joj tek sa 33 godine oprostila. Mog oca nema, vreme je prošlo i ja ne mogu da ispravim neke stvari, ali mogu da se usresredim na sadašnji trenutak i da ne dozvolim da nečovek u mojoj majci probudi nečoveka u meni.
Ovo što sam napisala su samo delići onoga što je ona radila. Danas moj muž i ja brinemo o mojoj majci, ali sada ja nisam ćerka, već njen roditelj. Do smrti oca ona nikada nije vodila finansije, nikada nije sama plaćala račune... Ona se time ponosila. Sada je morala sve da nauči, jer ja nemam vremena da joj se posvetim mnogo. Mogu samo da vam kažem da mi je nje sad mnogo žao, kada sagledam njen život, njeno detinjstvo, izgubila je jedinu osobu koja je bila uz nju uvek i koja je bila na njenoj strani.
Moramo još samo da dodam da je briga o mojoj majci pravi izazov. Ona ne prestaje da spletkari i dalje. Samo znam da bi otac bio ponosam sa mnom sada. Uostelom, ja sam živa samo zbog njega. On me je više puta spasio, ali to nije za ovako javno pričanje.
povezane vesti
