Pismo naše čitateljke: Nikada nisam PREVARILA svog muža, sada se zbog toga kajem, koliko li ima NESREĆNIH žena KAO JA?

Marija nije imala loš život. Muž joj nije pio, vredno je radio, ženi je uvek davao novac. I deca su se pokazala kao ljudi, dobro im ide. Pa ipak, Marija ima čudan osećaj da je mnogo toga izgubila u životu.

- Nije bilo velikih zanosa, žarkih osećanja, želja, žudnje. Sve u redu, na svom mestu. Uvek rutinski, uvek jednostavno. Nikada se nisam osećala kao žena mnogo voljena ili željena - kaže Marija S. za portal Naj žena.

Svog muža je upoznala još na studijama, bila je već na četvrtoj godini. U to vreme je postojalo takvo uverenje da ako ne nađete muža pre diplomiranja, rizikujete da ostanete baba-devojka.

- Bićeš, kako se govorilo, baba-devojka. Niko to nije želeo, poslednja godina studija bila je godina venčanja, mnoge devojke su se tada udavale - priseća se ona.

Da li je bila zaljubljena u Vladimira? Tako da ostane bez daha, ludo? Nikada. Volela ga je, cenila ga je, znala je da će biti dobar muž. Iskreni, ozbiljni, išli su u šetnje, Vlada ju je držao za ruku, ponekad su se ljubili negde u parku. Bio je njen prvi i jedini muškarac u životu.

- Ali bez velikog ushićenja. Bilo je lepo, bilo je zabavno i mislila sam da je dovoljno - kaže Marija.

Na fotografiji sa venčanja je lepa mlada devojka, vitka i sitna, u beloj dugoj haljini. Pored nje Vladimir, visok, takođe vitak, ozbiljnog lica gleda u objektiv.

- I bio je kao na ovoj fotografiji, nije voleo nikakvo ludilo, nikakve šale. Ništa uzbudljivo, sve je isplanirano, osmišljeno, bez rizika i bez fantazije - kaže ona.

Da li je pogrešno? Ona samo uzdiše. S jedne strane, bilo je dobro, jer se sa njim osećala sigurno. S druge strane, samo rutina, dosada se uvek uvlači u rutinu. A danas Marija misli da joj je život jednostavno bio dosadan.

- Molim vas da razumete, zahvalna sam što su mi nedostajale "dečje bolesti" ili druge nedaće sa kojima se ljudi suočavaju, ali danas imam utisak da sam živela tako "aseksualno" i ovo je verovatno jedina dobra reč koja opisuje moju situaciju - kategorična je ona.

Nikada nije upoznala ukus dobrog seksa, jer je seks sa Vladimirom bio kao ispunjavanje bračne obaveze. 

- Posao, dom, deca, čišćenje, kuvanje. Nedeljom je obavezan domaći pileći bujon i svinjski kotleti, zimi sa kupusom, leti sa salatom od krastavca. Svi smo voleli kotlete. Vraćali smo se kući sa nedeljne liturgije, a ja sam onda završavala našu večeru. Ponekad bismo popodne išli u šetnju, ponekad bih sedela na kauču sa knjigom. Čitala sam one o ljubavi, jer je u njima bilo toliko strasti, toliko osećanja koja nikada nisam upoznala i, nažalost, nikada više neću - kaže Marija.

Ni tada joj nije palo na pamet da ima ljubavnika. A ipak je imala priliku kada se jedan kolega pojavio na poslu, sušta suprotnost njenom mužu. Šarmantna, koketna, obožavana Marija mu je privlačila pažnju. Uvek joj je ljubio ruku da bi je pozdravio, tek tada je Marija imala priliku da sazna šta znače čuveni leptiri u njenom stomaku.

- Noge su mi tada klecale. Mnogo mi se dopalo. Ubeđivao je i iskušavao da se sastanemo izvan posla. Nikada nisam pristala na to i danas se pitam da li sam postupila ispravno – tužno kaže ona.

Ne bi volela da bude pogrešno shvaćena, veoma je poštovala svog muža, ali danas veruje da zapravo nikada nije bila stopostotna žena. Pošto ne poznaje ukus prave želje, nije iskusila strasnu ljubav. A sada je kasno za to. U odrazu u ogledalu vidi ženu koja stari. Telo je odavno izgubila čvrstinu, nema tog sjaja u očima.

- Ponekad se zapitam koliko ima žena poput mene? Ljudi poput mene samo su vodili ovaj "aseksualni", dosadan život? Imam dosta vremena za razmišljanje i da budem iskrena, mislim da se najviše kajem što nisam probala seks sa kolegom. Možda bih bar znala koliko sam zabave u životu propustila? - tužno kaže Marija za kraj.

BONUS VIDEO