Izdanci hmelja postaju pravi hit među ljubiteljima kulinarstva. Iako se često naziva „povrćem“, u kuhinji se koristi baš kao povrće – može se kuvati, pržiti, dinstati ili dodavati jelima kao delikatesni sastojak.
Hmelj je višegodišnja biljka iz porodice Cannabaceae, najpoznatija po upotrebi ženskih cvetova u proizvodnji piva. Još u drevnim vremenima, dok su Egipćani pravili napitke od natopljenih žitarica, hmelj je imao lekovitu primenu. Tek u 11. veku Bavarski monasi su ga dodali u pivo, dajući piću karakterističnu gorčinu. Osim pivopija, cenili su ga i sveštenici zbog umirujućih svojstava – protiv nesanice, nervoze i pojačanog libida.
Izdanci hmelja danas se cene i na tanjirima. Posebno su traženi u Belgiji i Holandiji, gde kilogram može dostići i do 900 evra. Prema podacima EastFruit platforme, potražnja za ovom delikatesnom biljkom raste i u drugim zemljama.
Razlog visoke cene je jednostavan – hmelj se uglavnom sakuplja samonikao, od malih proizvođača. Izdanci su krhki i brzo gube svežinu, pa ih je najbolje konzumirati odmah nakon berbe.
Gde raste u Srbiji
U Srbiji se hmelj tradicionalno gaji u Vojvodini, posebno u okolini Bačke Palanke, Bačkog Petrovca i Novog Sada. Ravničarski kraj i umereno kontinentalna klima savršeni su za njegov uzgoj. Većina domaćeg hmelja ide u lokalne pivare, dok mali zanatski proizvođači traže kvalitetne domaće sorte.
Sve veća popularnost hmelja u kulinarstvu pokazuje da Srbija ima potencijal da ponudi vrhunski proizvod, koji se retko sreće na tržištu i koji gurmani širom Evrope sve više traže.
