Pismo naše čitateljke: Svoju ĆERKU ne mogu očima da vidim od kada mi je priznala ovo

Ivana je majka šesnaestogodišnje devojčice. Pisala nam je o njenom problemu sa svojom jedinicom. Naime, u toku jedne žučne svađe majke i ćerke, devojčica je priznala da joj je najbolja drugarica, zapravo devojka.

- Ja se zovem Ivana M. i iz okoline Smedereva sam. Samohrana majka sam devojčice koja ima šesnaest godina i ona pohađa srednju školu u Beogradu. Tamo joj plaćam stan u kom živi sa najboljom drugaricom. Njih dve se druže od malih nogu i nerazdvojne su. Išle su zajedno i u vrtić i osnovnu i sada u srednju školu. Idu zajedno u odeljene i prosto, ne odvajaju se. Meni ovo nije bilo čudno, niti sam razmišljala da njih dve imaju nešto više od prijateljstva. Ali jednog dana, posle naše svađe se sve promenilo.

Ćerka je došla kući na vikend, a njena drugarica je ostala u Beogradu. Ona je bila vidno uznemirena i veoma osetljiva na svako pitanje. Osetila sam da nešto nije kako treba. Kada sam je upitala: "Da li je sve u redu", ona je počela da viče na mene i započele smo svađu. I to je trajalo dok u jednom momentu nije briznula u plač i rekla mi kako joj je Jovana devojka i kako su se posvađale i možda raskinule. 

Ja sam nemo stajala i posmatrala svoje dete kako se lomi preda mnom. Nisam znala šta da joj kažem, nisam znala kako da joj pomognem. U grlu mi je stajala knedla i nisam mogla do vazduha da dođem. U glavi mi je samo odzvanjalo: "Ivana, tvoja ćerka je lezbejka".

Sekunde su trajale večno. Nekako sam se pribrala i pokušala dete da utešim. Ali mi je došlo i u isto vreme da je izbacim iz kuće.

Ne mogu da verujem da se ovo meni dešava. Ćerka je ubrzo se vratila za Beograd i nismo imale dublju konverzaciju o svemu ovome. 

Ja ne znam kako da se ponašam prema njoj sada. Imam neku strašnu averziju prema rođenom detetu. Ne znam da li joj je ovo prolazna faza ili je Beograd pokvario. Šta ako ona stvarno voli žene? Kako ću da se operem kod rodbine i prijatelja. Šta da kažem kumovima? Jednostavno, ne mogu ovo da prihvatim.

Potrebna mi je pomoć. Kako ovo da prebrodim? Ja u oči ne mogu da je pogledam, ni glas da joj čujem.