Prelepa Ejža Piket Kecman je američka glumica i pevačica koja već pet godina živi u Srbiji. Udala se za Srbina Ivana, ovde rodila sina i potpuno promenila način života. U razgovoru za naše medije ispričala je šta ju je šokiralo na početku, kako je doživela srpsku zajednicu i zašto više ne veruje da je Amerika „najbolja zemlja na svetu“.
„Kada sam prvi put došla, jela sam mnogo ćevapa. A hoćete nešto smešno? Tada sam bila vegetarijanka“, priseća se uz osmeh. Pre toga je bila veganka, pa pesketerijanka, ali je brzo shvatila da u Srbiji bez mesa ne ide: „Meso je ovde stvarno dobro i nisam mogla da odolim.“
Prvi susret sa stanom u Srbiji ostavio ju je bez reči. „U Americi je sve veliko i prostrano, a ovde je mnogo skučenije. Kad sam sela za volan, bila sam uplašena jer su putevi uži i sve je nekako bliže.“ Ipak, ističe da su hrana i priroda u Srbiji daleko kvalitetniji: „Hrana je čistija, vazduh bolji. Kada odemo na Frušku goru – to je neverovatna lepota.“
Najviše je, kaže, oduševila toplina ljudi. „Moji prijatelji žive na selu i tamo se svi pomažu – donesu hleb, voće, deca dolaze da se igraju. Iako nisam poznavala nikoga, ljudi su prilazili i nudili pomoć. Taj osećaj zajednice mi je dragocen i želim da ga ima i moj sin.“ Za razliku od Amerike, gde komšije često ne vidiš danima, u Srbiji, dodaje, ljudi razgovaraju, pitaju, zanimaju se – i to joj mnogo znači.
Ali nije sve bilo lako. Najteže su joj pali birokratija i učenje jezika. „Ako treba da završiš neki papir ili odeš kod lekara, sve traje dugo. Trebalo mi je tri godine da prestanem da se nerviram i da shvatim da sam u drugoj zemlji, pa ne može biti isto.“ Srpski jezik joj je, priznaje, zadao muke: „Padeži su me slomili. Na kraju učim kroz razgovor sa svekrom i svekrvom, a često se pomažemo Google Translate-om.“ Najzanimljivije joj je, kaže, učiti zajedno sa sinom, jer i on uči jednostavne rečenice koje ona lako pamti.
Jedno od najjačih iskustava bio joj je porođaj u Srbiji. „Odabrala sam privatnu kliniku jer mi je bilo važno da muž bude prisutan. Lekari su bili divni, ali procedura komplikovana. Ipak, cena je neuporediva – u Americi bez osiguranja porođaj može da košta i do 30.000 dolara, a ovde je sve bilo oko 5.000–6.000 evra.“
S vremenom se promenio i njen pogled na Ameriku. „Tamo svi veruju da je SAD najbolja zemlja na svetu. Ali kada odeš u Evropu, shvatiš da kvalitet života može biti drugačiji. Ljudi ovde više cene porodicu i zajednicu, dok se u Americi stalno radi i teži ka još više.“ Posebno hvali domaću kuhinju: „U Americi kupujemo mnogo prerađene hrane, a ovde se kuva od nule. Naučila sam da pravim pečenje, palačinke… nije teško.“
Posebno je vezana za porodicu supruga: „Moja svekrva je najbolja kuvarica koju sam upoznala. Njena sarma i supa su savršene, a somun sa ćevapima i kajmakom je najbolja stvar na svetu.“
Na kraju, ističe koliko se promenila otkad živi ovde: „Srbija me je oblikovala na lep način. Moja porodica kaže da sam drugačija – i jesam, ali u dobrom smislu. Ovde imam ljude oko sebe i uživam u životu.“
