Ljudi koji tvrde da mogu nanjušiti kišu pre nego što padne verovatno se oslanjaju na sposobnost da prepoznaju specifičan miris koji se javlja pred kišno vreme. Ovaj fenomen se objašnjava kroz nekoliko naučnih aspekata:
Fenomen Petrikor
Ovaj pojam označava prepoznatljiv miris koji osećamo nakon kiše. "Petrikor" potiče od grčkih reči "petros" (stena) i "ichor" (tečnost bogova). Prvi put su ga opisali australijski istraživači Isabel Ber i Dik Tomas u martu 1964. godinesu te otkrili da se ovaj miris stvara kada ulja koje biljke izlučuju tokom sušnih perioda upijaju u tlo i stene. Kada kiša počne, ova ulja se oslobađaju u vazduh zajedno sa geosminom.
Geosmin
Geosmin je nusprodukt metabolizma određenih bakterija koje žive u tlu. Kada tlo postane mokro, geosmin se oslobađa u vazduh i doprinosi karakterističnom mirisu kiše. Ljudski nos je veoma osetljiv na geosmin i može ga prepoznati u vrlo malim koncentracijama (5 delova na bilijun).
Sposobnost osećanja mirisa
Naša sposobnost da prepoznamo miris geosmina može biti izuzetno razvijena. Ovo može objasniti zašto neki ljudi mogu predosetiti kišu pre nego što padne – prepoznaju miris koji se oslobađa iz tla i biljaka pre nego što sama kiša počne.
Istorijska Perspektiva
Neki naučnici veruju da ljudi mogu ceniti ovaj miris jer su naši preci zavisili od kiše za preživljavanje. Prepoznavanje dolaska kiše moglo je biti od velike važnosti za njihovu sposobnost da planiraju i pripreme se za promene u vremenskim uslovima.
Dakle, sposobnost nekih ljudi da nanjuše kišu može biti povezana sa njihovom osetljivošću na specifične hemikalije u vazduhu koje se oslobađaju pred kišu.
Bonus video:
