Pravilno podešen uređaj sprečava kvarenje hrane i smanjuje potrošnju električne energije, ali mnogi korisnici godinama drže termostat na neodgovarajućem nivou. Kada mleko počne da se kvari pre isteka roka ili povrće izgubi svežinu, jasno je da temperatura u frižideru nije adekvatna. Kod starijih modela sa točkićima proizvođači često ne nude precizna uputstva, pa se podešavanje svodi na procenu. Organizujte čuvanje hrane na efikasan način i izbegnite nepotrebno bacanje namirnica zbog lošeg hlađenja. Podesite termostat u skladu sa preporukama struke.

Termostat zahteva pažnju jer uređaj stalno radi kako bi održao stabilnu temperaturu. Nedovoljno hlađenje omogućava brzo razmnožavanje bakterija, što ubrzava kvarenje mesa, ribe i mlečnih proizvoda. Prejako hlađenje, s druge strane, povećava potrošnju energije i može zamrznuti osetljive namirnice poput povrća. Pravilno podešavanje rešava oba problema. Obratite pažnju i na pojavu kondenzacije na zadnjem zidu uređaja. Sitne kapljice su normalne, ali naslage leda ukazuju na nepravilnosti u radu.

Optimalna temperatura frižidera kreće se između tri i pet stepeni Celzijusa. Ovaj raspon sprečava razvoj bakterija, a istovremeno čuva strukturu osetljivih namirnica.

Kod uređaja bez digitalnog prikaza podešavanje može biti zbunjujuće jer brojevi na točkiću označavaju jačinu hlađenja, a ne konkretnu temperaturu. Jednostavno rešenje je upotreba termometra. Stavite običan sobni termometar u čašu vode i postavite je na srednju policu frižidera, pa ostavite preko noći. Ujutru očitajte temperaturu i po potrebi prilagodite podešavanje. Ako je izmerena vrednost viša od pet stepeni, blago povećajte jačinu hlađenja.

Raspored namirnica u frižideru jednako je važan kao i podešavanje termostata, jer direktno utiče na njihovu svežinu i trajnost. Da bi hlađenje bilo efikasno, neophodno je omogućiti nesmetano kruženje hladnog vazduha kroz unutrašnjost uređaja.

Kada su police pretrpane i namirnice naslonjene do zadnjeg zida, vazduh ne može ravnomerno da cirkuliše, pa se prednji delovi slabije hlade. Takođe, mleko i jaja ne bi trebalo držati u vratima, jer je to najtopliji deo frižidera i tu se najbrže kvare. Unošenje vruće hrane dodatno remeti temperaturu i opterećuje kompresor, dok blokirani ventilacioni otvori na zadnjem zidu sprečavaju pravilan rad celog sistema.

Preporučuje se da organizujete unutrašnjost tako da vrata koristite samo za pića i proizvode poput senfa ili džema, dok osetljivije namirnice treba rasporediti u stabilnijim temperaturnim zonama.

Kada razumete kako uređaj funkcioniše, lakše ćete izbeći bacanje hrane i nepotrebne troškove. Obratite pažnju na podešavanje termostata i stanje namirnica, naročito ako primećujete da se povrće ledi u fiokama.

Ako frižider ima skalu od jedan do pet, optimalno podešavanje je sredina, odnosno broj tri. Kod skale do sedam, preporučuje se podešavanje na četiri kako bi hlađenje bilo ujednačeno.

Tokom letnjih meseci poželjno je pojačati hlađenje za jedan stepen, jer se usled čestog otvaranja vrata temperatura unutra brže povećava.

Raspored po policama takođe igra veliku ulogu. Najniža polica, odmah iznad fioka za povrće, ima najnižu temperaturu i najpogodnija je za čuvanje sirovog mesa i ribe.

Video: