U selu Šušnskoje kraj Jeniseja, jedan Rus već dve decenije uspeva u onome što mnogima deluje nemoguće – ne kopa, ne zaliva i ne đubri svoju baštu, a svake sezone sa svega 100 m² izvadi oko 2 tone krompira. Pored toga, berba obuhvata i paradajz, šargarepu, razno bobičasto voće i druge povrtne kulture, kao da radi na najplodnijem tlu na svetu.
Kako mu to uspeva? Tajna leži u njegovoj inovativnoj „pametnoj bašti“. On tvrdi da nikada nije uzeo ašov, motiku ili plug u ruke, a tlo i dalje postaje sve plodnije – svakih deset godina produbljuje se za 30 do 40 centimetara, zadržava rastresnost i bogatstvo humusa zahvaljujući glistama i organskim materijalima koje pažljivo dodaje.
Odabir vrsta i priprema leja
Biraju se otporne sorte krompira, paradajza, šargarepe i bobičastog voća, prilagođene surovoj klimi Jeniseja. Leje se formiraju usko, široke oko 80 cm, a između njih ostaju staze od 1 m za lak pristup. U prvoj polovini maja nasipa se sloj opalog lišća, pokošene trave i polutrulog granja, koji služi kao organski malč i hranljiv materijal. Sve se prekrije tankim slojem zemlje i obilno zalije da se privuku gliste, a leja se ostavi da „odstoji“ dva meseca pre sadnje povrća.
Sadnja i rotacija useva
Početkom leta sade se mahunarke – grašak, pasulj i bob – koje dodatno obogaćuju tlo azotom. Nakon žetve mahunarki, nanosi se novi sloj organskog materijala za sledeću rotaciju, što tlo čini plodnim i za druge kulture. Krompir se seje u jesen, direktno u malč od pokošene trave, bez ikakve dodatne obrade.
Zaštita od bolesti i stresa
Osetljive biljke prekrivaju se najlonom preko noći da ih zaštite od jutarnje rose i hladnoće. Ujutru se najlon skida i biljke se odmah izlažu suncu, što se primenjuje na krompir, paradajz, krastavce i papriku. Ovaj postupak čuva biljke od gljivičnih oboljenja i smanjuje rizik od stresa zbog promena temperature.
Pravilo malčiranja
U jesen se leje prekrivaju svežom travom i ostavljaju da se smrznu tokom zime, što tlo dodatno obogaćuje. Na proleće se malč privremeno pomera da se zemlja zagreje oko 30 dana, a zatim se vraća i sadi krompir i druge useve.
Ključne prednosti „pametne bašte“
– Smanjeni troškovi rada i vode – bez kopanja i zalivanja, ušteda je ogromna.
– Prirodno đubrivo i plodno tlo – gliste i organski slojevi hrane tlo svake godine.
– Visoki prinosi – do 2 tone krompira sa samo 100 m², a i ostale kulture daju bogate rezultate.
– Otpornost biljaka – prirodna zaštita od bolesti, suše i temperaturnih ekstremnih uslova.
– Očuvanje ekosistema – prirodno tlo sa glistama i malčem podržava biodiverzitet i dugoročno zdravlje zemljišta.
Iako klima u tom kraju može biti surova – leto sa +35 °C, zima sa -45 °C i minimalne padavine – njegova pametna bašta iz sezone u sezonu dokazuje da pravilna priprema tla, rotacija useva i organski ciklus prirode mogu stvoriti pravo čudo u vrtu.
