Pasulj je jedna od omiljenih namirnica u našem narodu, a postoje mnogi saveti o tome kako ga pravilno pripremiti – svako ima svoj mali trik za pripremu čuvenog vojničkog pasulja ili posnog prebranca. Ipak, zbog jedne materije koju sadrži, pasulj može izazvati probleme sa varenjem.
Mahunarke, orašasti plodovi, žitarice i semenke spadaju među zdrave namirnice, ali mogu biti štetne za organizam zbog prisustva fitinske kiseline.
SVAKA ŽENA TREBA DA ZNA
BAKLAVA ČIZKEJK Fenomenalna poslastica od koje će vam poći voda na usta, za sve prilike
AJMOKAC SA SPANAĆEM I PILETINOM Rapsodija ukusa u svakom zalogaju, za ručak koji se pamti
NEODOLJIVI KOLAČ SA PISTAĆIMA Osvežavajući desert kao osmišljen za proleće, bićete oduševljeni
Ova kiselina vezuje važne elemente poput bakra, magnezijuma, joda, gvožđa i cinka. Kao rezultat, ovi elementi se izbacuju iz tela pre nego što organizam uspe da ih iskoristi.
Digestivni trakt nema „barijeru“ koja bi zaštitila organizam od delovanja fitinske kiseline, koja sprečava apsorpciju minerala, belančevina i masti. Posledica može biti nedostatak važnih nutrijenata, što dalje može dovesti do problema sa mišićno-koštanim, imunološkim i probavnim sistemom. Fitinska kiselina je, prema Svetskoj zdravstvenoj organizaciji (SZO), jedan od najčešćih uzroka anemije izazvane nedostatkom gvožđa kod vegetarijanaca, ističe endokrinolog dr Zuhra Pavlova.
Namirnice bogate fitinskom kiselinom
Među namirnicama koje sadrže visoke količine fitinske kiseline, Pavlova izdvaja: ovas, pirinač, pšenicu, sve vrste žitarica, pasulj, sočivo, kikiriki, grašak i soju. Problematični su i neki orašasti plodovi poput lešnika, badema i oraha. Puno fitinske kiseline ima i u semenkama suncokreta, maka, lana, bundeve i susama.
Sve ove namirnice sadrže obilje hranljivih materija važnih za telo, uključujući vlakna, pa ih ne treba izbegavati, naglašava Pavlova.
Kako se rešiti fitinske kiseline?
Pavlova navodi nekoliko načina za neutralizaciju ove kiseline. Jedan od njih je termička obrada – kuvanjem se sadržaj fitinske kiseline smanjuje za 30 do 35 odsto. Ipak, najbolji efekat postiže se potapanjem namirnica u vodu. Jedini nedostatak ove metode je što zahteva dosta vremena, prenosi Novi.ba.
Na primer:
smeđi pirinač treba da stoji u vodi 12 sati,
ovsene pahuljice 10 do 12 sati,
beli pirinač 9 sati,
ječmena krupica (biserni ječam) 6 sati…
Za bolje rezultate, u vodu možete dodati malo sirćeta ili limunovog soka.
Doktorka takođe preporučuje još jednu metodu – potapanje namirnica u surutku. Takođe, klijanjem pasulja i žitarica količina fitinske kiseline se smanjuje za oko 50%. Kombinacija više metoda obrade je najbolji način, kaže Pavlova. Ako se ista namirnica prvo potopi, a zatim kuva ili peče, iz nje će se izbaciti najviše fitinske kiseline.
