Znate li da vazduh u vašem stanu može primiti do 5 litara vode dnevno koja se stvara samo od stanara? A ta voda lako se pretvara u paru koja zatim stvara buđ na zidovima i uzrokuje velike probleme sa zdravljem.
Mahanje čarobnim štapićem neće pomoći. Protiv vlage i plesni treba preduzeti odlučne korake. Sve zavisi od konkretnog problema, ali za svaki postoji rešenje. Jedan je pristup ako vlaga probija stare podrumske zidove, drugi ako su zidovi vlažni zbog nedovoljne toplotne izolacije i slabe ventilacije prostora, treći ako je reč o ravnom krovu koji prokišnjava i potrebna mu je sanacija.
Vlaga u kući
Živeti u umerenoj klimi i imati četiri godišnja doba s različitim vremenskim uslovima je odlično. Ali, baš takvi uslovi, s kišom, snegom, suncem i promenjivim temperaturama zahtevaju od zgrada u kojima živimo održavanje idealne temperature i vlage. Dva su glavna uzroka vlažnih zidova. Treba razlikovati vlagu koja je nastala zbog procurivanja i vlagu koja nastaje zbog kondenziranja.
Vlaga zbog curenja vode posledica je loše hidroizolacije, a odaju je uglavnom žute i smeđe mrlje. Vlaga od kondenziranja posledica je nedovoljne toplotne izolacije i loše ventilacije prostora. Ako zidovi nisu primereno izvedeni, ako „ne dišu“, biće puno vlage i kondenzata u uglovima, a to plesan naročito voli.
Vlagu u vašem domu trebalo bi meriti, radi kontrole količine energije koju troši ventilacija. Potrošnja energije u kući će biti manja uz korišćenje uređaja za merenje vlage.
Prozori – još jedno kritično mesto
„Krivci“ za povećanu akumulaciju vlage u stanu su posledično i – prozori. Važno je redovno provetravanje. Domovi su nam često „dehidrirani“ zbog grejanja. Sigurno ste primetili kako se u njima skuplja puno prašine i mnogo je statičkog elektriciteta. To je zato jer novi građevinski materijali za izradu prozora smanjuju toplotne gubitke koji su bili uobičajeni kroz stare drvene prozore i vrata koja ne „dihtuju“.
Ako, na primer, ugradimo savršenu novu stolariju, nema više promaje. Termički i akustički ste dobili odličnu izolaciju, ali nema – ventilacije. Stoga, ako nemate sofisticirane uređaje koji regulišu promenu vazduha u vašem prostoru, činite što i naše bake – proluftirajte svoj dom ujutru kad ustanete i pre spavanja. I to čak i ako živite u centru grada zagađenom smogom. Svežina će doneti i osećaj toplote.
Plesan na spoljnim zidovima znači da treba srediti fasadu
Iznad i oko prozora, u uglovima prostorije, na unutrašnjosti spoljnih zidova pojaviće se već na početku sezone grejanja plesan, ukoliko se prostor, koji nije dovoljno toplotno izolovan, ne provetrava.
Prva pomoć protiv plesni, vlage i gljivica
Za borbu s ovim problemom pobrinite se za konačno rešenje – dobru izolaciju zidova, plafona, fasade. Postojeću plesan najefikasnije ćete rešiti upotrebom stopostotnog alkohola. Ako nemate ili ne možete da nabavite stopostotni, preporuka stručnjaka je da se koristite barem osamdesetprocentnim alkoholom jer alkohol razređuje i sama vlaga na koju se nanosi. Pljesniva mesta preporučljivo je špricati, a ne brisati, kako spore ne bi proširili dalje po stambenom prostoru.
Ispravnim provetravanjem i zagrevanjem moguće je u znatnoj meri vlagu držati u okvirima dozvoljene granice. Relativna vlažnost vazduha u stanu trebala bi trajno da bude od 65 do 70 posto. Vrlo je važno da višak vlage koju stvaramo određenim aktivnostima u stanu (našim telima, pranjem, tuširanjem, kuvanjem, i sl.) redovno odvodimo napolje i to provetravanjem prostorija.
Ne plašite se hladnog vazduha – koristan je
Hladni spoljni vazduh koji tokom provetravanja dospeva u unutrašnje prostorije kasnije tokom zagrevanja na sebe veže vlagu. Ona kod sledećeg otvaranja prozora zajedno s toplim vazduhom napušta prostoriju. Hladni spoljni vazduh ulaskom u toplu prostoriju može sasvim dobro isušiti prostor – čak i tokom kišovitog vremena. Što je vazduh hladniji više može na sebe vezati vodene pare. Stoga je provetravanjem s hladnim vazduhom zimi moguće ukloniti više vlage iz prostorije nego tokom leta.
