Proleće je godišnje doba kada priroda počinje da se budi, pa je stoga i veće prisustvo insekata. Neke od njih su ose, pčele i stršljeni koji mogu da nas ubodu i ostave određene posledice.
Ubodi pčele ili ose česti su tokom leta zbog visokih temperatura i jer smo više napolju, u prirodi gde su i insekti. Reakcija na taj ubod može biti blaga uz crvenilo i otok, ali moguć je i anafilaktički šok, pa i smrt. Prof. dr Sanvila Rašković, alergološkinja, priča kako se najbolje sačuvati.
Alergijske reakcije obično se javljaju ubrzo nakon uboda, do jednog sata, kada se šire krvni sudovi. A kod višestrukih uboda može doći i do trovanja organizma, kada se simptomi jave i posle nekoliko sati ili dana.
„Otrovi pčele, ose, stršljena zovu se venomi i proteinske su građe, odnosno enzimi su. Kod preosetljivih alergičnih osoba oni mogu izazvati veliku lokalnu reakciju ili opštu sistemsku anafilakticku reakciju“, priča prof. dr Sanvila Rašković, alergološkinja.
Ona navodi i kako se ta reakcija pokazuje.
„Manifestuje se kao koprivnjača, angioedem, gušenje sa sviranjem u grudima, nadražaj digestivnog trakta, pad krvnog pritiska, kolaps, gubitak svesti. Opisani su slučajevi infarkta srca posle uboda insekata.“
Doktorka se osvrće i na dijagnozu.
„Dijagnoza alergija na ubod insekata postavlja se uz kožnih probi prick metodom na venome pčele, ose, stršljena i specifičnih IgE antitela iz krvi.“
A od čega zavisi koliko će neko burno reagovati na ubod ovih insekata?
„Stepen alergije, tj. burne reakcije zavisi od količine otrova koji je ubrizgan i stepena alergije kod određene osobe.“
Pored toga, bitno je i da li vas ubode jedan ili više insekata.
Ako vas ubode jedna osa, recimo, a niste alergični, onda se neće dogoditi ništa strašno. Ali kada vas napadne roj, dosta toga zavisi od ukupne količine otrova koji je ušao u vaše telo. Istraživanja kažu da 500 ili više uboda znače smrtni ishod. Takođe, za one koji su alergični, i jedan ujed može biti fatalan ako se ne preduzmu neophodne mere na vreme.
Posebno su opasni ubodi u predelu glave, usne duplje i vrata jer mogu da izazovu gušenje, pa je neophodno hitno se javiti lekaru.
Naša sagovornica priča i šta podrazumeva profilaksa, odnosno skup postupaka koji se preduzimaju kod uboda ose, pčele ili stršljena.
„Zavisno od težine kliničke slike i nalaza, planira se specifična imunoterapija na ubod insekata. Savetujem da u toku leta te osobe uzimaju antihistaminike i da imaju uz sebe epi-pen, tj. pribor za samopomoć.“
Naime, oni koji znaju da su alergični na ubod pčele ili ose sa sobom obično nose doze adrenalina, odnosno, automatsku injekciju adrenalina koja se daje u natkolenicu ili nadlakticu i može da spasi život
Doktorka priča i u koje doba života se mogu javiti alergijske reakcije na ubod pčele ili ose.
„Alergijske reakcije na ubod insekta mogu se pojaviti u bilo kom životnom dobu. Dosta pacijenata su pčelari, članovi njihovih porodica i osobe koje često borave u prirodi.“
Zbog svega ovoga je važno i unapred se zaštititi koliko je moguće. Preporučljivo je da osobe s visokim nivom alergije ne koriste jake parfeme tokom leta, da ne nose odeću jarkih boja, da ne piju slatke napitke, ne jedu sladoled na otvorenom i da jednostavno izbegavaju kontakt sa ovim insektima.
„Treba napomenuti da pacijenti treba da izbegavaju odlazak na pijace zbog mnoštva zrelog voća leti. Svake godine ima smrtnih anafilaksi na ubod insekata. U Americi 300 ljudi godišnje strada od toga“, zaključuje naša sagovornica.
