Trovanje olovom ima mnogo veći uticaj na globalno zdravlje nego što se ranije mislilo, potencijalno doprinoseći više od pet miliona smrtnih slučajeva godišnje i predstavljajući sličnu pretnju zagađenju vazduha, prema najnovijim istraživanjima. Istraživanje, opisano kao „poziv na buđenje“, takođe procenjuje da izloženost toksičnom metalu kod male dece u zemljama u razvoju snižava IQ u proseku za oko šest poena.
Pokazalo se da zagađenje olovom izaziva brojne ozbiljne zdravstvene probleme, posebno u vezi sa srčanim oboljenjima i razvojem mozga kod male dece, što je dovelo do zabrane olovnog benzina širom sveta.
Međutim, ljudi i dalje mogu biti izloženi snažnom neurotoksinu kroz hranu, zemlju, posuđe, đubriva, kozmetiku, olovne akumulatore i druge izvore.
Prva procena uticaja
Dva ekonomista Svetske banke, koji su autori istraživanja objavljenog u časopisu Lancet Planetari Health, rekli su da je to prva procena uticaja izloženosti olovu na smrtnost od srčanih bolesti i gubitak koeficijenta inteligencije kod dece u bogatim zemljama i zemljama u razvoju.
Glavni autor Bjorn Larsen rekao je da kada su prvi put videli cifru koju je izračunao njihov model, "nisu se usudili ni da šapnu broj" jer je bio "ogroman". Njihov model procenjuje da je 5,5 miliona odraslih umrlo od srčanih bolesti u 2019. zbog izloženosti olovu, od kojih 90 odsto u zemljama sa niskim i srednjim prihodima. To je šest puta više od prethodne procene i predstavlja oko 30 odsto svih smrtnih slučajeva od kardiovaskularnih bolesti, koje su vodeći uzrok smrti u svetu.
"Ovo bi sugerisalo da je izloženost olovu veći uzrok srčanih bolesti od pušenja ili holesterola", rekao je Larsen.
Cena od šest milijardi dolara
Istraživanje je takođe procenilo da su deca mlađa od pet godina izgubila kumulativnih 765 miliona IQ poena zbog trovanja olovom na globalnom nivou u 2019. godini, pri čemu se 95 odsto tih gubitaka dešava u zemljama u razvoju.
Ovaj broj je skoro 80 odsto veći od prethodne procene. Istraživači Svetske banke procjenjuju da je ekonomski trošak izloženosti olovu iznosio 6 milijardi dolara (10,9 milijardi KM) u 2019. godini, što je ekvivalentno sedam odsto globalnog bruto domaćeg proizvoda. Za analizu, istraživači su koristili procene nivoa olova u krvi u 183 zemlje preuzete iz značajnog Globalnog istraživanja o teretu bolesti iz 2019.
„Prethodna istraživanja su merila samo efekat olova na srčane bolesti kada je u pitanju podizanje krvnog pritiska, ali novo istraživanje je razmatralo mnoge druge načine na koje olovo utiče na srce, kao što je otvrdnjavanje arterija koje može dovesti do moždanog udara, što rezultira većim brojem “, rekao je Larsen.
Sumnje o primeni širom sveta
Roj Harison, stručnjak za zagađenje vazduha i zdravlje sa Univerziteta u Birmingemu u Velikoj Britaniji, koji nije bio uključen u istraživanje, rekao je da je ono „zanimljivo, ali podložno mnogim neizvesnostima“. Na primer, veza između olova u krvi i srčanih bolesti zasnovana je na istraživanjima u Sjedinjenim Državama, a da li se ovi nalazi mogu primeniti širom sveta "je veoma sumnjivo".
Metalni lonci i tiganji
Ričard Fuler, predsednik nevladine organizacije Pure Earth, rekao je da kada su studije u zemljama u razvoju testirale olovo u krvi, generalno su otkrili više nivoe nego što je procenjeno u novom istraživanju. To znači da bi „uticaj olova mogao biti gori nego što izveštaj opisuje“, rekao je on, nazivajući to „pozivom za buđenje“.
Larsen je rekao da smo "još uvek u mraku" kada je u pitanju razumevanje kako različiti izvori olova doprinose kontaminaciji krvi. Fuler je rekao da je deo ovog "nedostajućeg dela slagalice" otkriven u izveštaju Pure Earth objavljenom u utorak, septembra. 12. u kojoj je analizirano 5 hiljada uzoraka robe široke potrošnje i hrane u 25 zemalja u razvoju.
Otkrio je visoku stopu kontaminacije olovom u metalnim loncima i tiganjima, keramičkom posuđu, farbama, kozmetici i igračkama. „Zato siromašnije zemlje imaju toliko trovanja olovom“, rekao je Fuler i dodao: „One se truju stvarima u kuhinji ."
