Sezona gripa uveliko je počela, sve više građana kije i kašlje, a veliki broj njih se pita da li je to uobičajeno za ovo doba godine.
SVAKA ŽENA TREBA DA ZNA
BAKLAVA ČIZKEJK Fenomenalna poslastica od koje će vam poći voda na usta, za sve prilike
NEODOLJIVI KOLAČ SA PISTAĆIMA Osvežavajući desert kao osmišljen za proleće, bićete oduševljeni
AJMOKAC SA SPANAĆEM I PILETINOM Rapsodija ukusa u svakom zalogaju, za ručak koji se pamti
Prim. dr Biserka Bisa Obradović, specijaliste opšte medicine, otkriva kakve zdravstvene tegobe donosi ova jesen.
- Sezona je enterovirusa kojih ima više od 60 vrsta. Virusi zahvataju respiratorni ili gastrointestinalni trakt, kada se javlja stomačni virus - kaže dr Obradović, za 24sedam.rs
Simptome je lako prepoznati.
- Ukoliko je u pitanju stomačni virus, simptomi su dijareja, mučnina i povišena temperatura. Ako se radi o respiratornim oboljenima, najavljuju ih uporna kijavica, intenzivna salvacija iz nosa, bol u grlu temperatura koja ne ide iznad 38 stepeni. Enterovirusi daju kliničku sliku koja je po simptomima blaža od simptoma gripa - napominje doktorka.
Najčešće greške
Doktorka kaže da se broj ljudi obolelih od enterovirusa u narodu poznatih i kao prehlada (respiratorna oboljenja), nije povećao u odnosu na prethodne godine.
Ono što treba uraditi ukoliko se pojavi simptomi, jeste svakako odlazak lekaru dok u slučaju stomačnog virusa treba imati na umu i sledeće preporuke:
- Kada se javi dijareja, pa onda i mučnina, treba prvog dana uzimati kašićicu tečnosti na svakih 15 minuta i pridržavati se stroge dijetalne ishrane pa jesti bareni krompir ili barenu šargarepu. Nadoknada tečnosti je u početnoj fazi bolesti čak i važnija od ishrane - ističe i dodaje da zatim treba otići na obavezne laboratorijske analize:
- Ljudi se često jave kasno lekaru pa dolazi do sekundarne bakterijske infekcije, koja može da zamaskira da je bilo i virusne infekcije. Međutim, znanje i iskustvo nam pomažu da otkrijemo početni uzrok kako bi se dodatno pojačao imunitet.
Ko je najugroženiji?
Veća opreznost savetuje se onima koji rade u kolektivima gde je povećan rizik od prenosa virusa, osobama sa oslabljenim imunitetom i hroničnim pacijentima.
- Kvalitetan san, fizička aktivnost koju ne može da zameni bilo koji lek, ishrana bogata svežim povrćem i voćem, što više tečnosti, pridržavanje terapije, sve su to mere preventive uz dobro raspoloženje koje u velikoj meri doprinosi našem imunitetu - preporučuje doktorka.
Ona dodaje da je aktuelan i omikron soj koronavirusa koji mogu da najave jaka glavobolja, intenzivan bol u vratnom delu kičme i leđima koji je nalik onome kod bubrežne kolike, kao i veoma izražena malaksalost.
Doktorka zaključuje da se u poslednje vreme često dešava da u slučaju kovida ne dolazi do skoka telesne temperature.
