U koliko sati doručujete? Vreme utiče na dugovečnost, eksperti kažu da je ovo najbolje

Često se kaže da je doručak najvažniji obrok u toku dana, a nova studija iz bolnice ,,Massachusetts General Brigham" potvrđuje tu izreku.

Takođe ukazuje na jednostavnu promenu koju starije osobe mogu da uvedu, a koja bi mogla poboljšati njihovo zdravlje i dugovečnost. Kako starimo, ono što jedemo i način na koji jedemo se menja, ali do ove studije se malo znalo o tome kako vreme obroka utiče na naše zdravlje.

Šta je studija otkrila

Studija objavljena u časopisu Communications Medicine je ispitivala ključne aspekte vremena obroka koji su značajni za stariju populaciju, kako bi se utvrdilo da li određeni obrasci mogu ukazivati na zdravstvene ishode ili čak uticati na njih kasnije u životu.

Shutterstock

Istraživački tim analizirao je podatke, uključujući uzorke krvi, od 2.945 odraslih osoba uzrasta od 42 do 94 godine koje žive u jednoj zajednici u Velikoj Britaniji. Grupa je praćena više od 20 godina. Otkrili su da su starije osobe imale tendenciju da doručkuju i večeraju kasnije, uz istovremeno sužavanje ukupnog vremenskog okvira u kojem su unosile hranu tokom dana.

Uticaj kasnijeg doručka

Iako možda ne zvuči problematično, kasnije vreme doručka je dosledno povezano sa fizičkim i mentalnim zdravstvenim problemima, uključujući depresiju, umor i probleme sa oralnim zdravljem.

Shutterstock

Pored toga, studija je takođe zabeležila da su teškoće u pripremi hrane i lošiji san bili povezani sa kasnijim obrocima. Najznačajnije, kasnije vreme doručka bilo je povezano sa povećanim rizikom od smrtnosti tokom perioda praćenja. Istraživači su prilagodili statističke modele prema godinama ispitanika, tako da nisu jednostavno upoređivali mlađe sa starijim učesnicima. Čak i uz te prilagodbe, i dalje su otkrili da je kasnije vreme doručka (konkretno) povezano sa višim rizikom od više hroničnih bolesti i smrtnosti.

Vodeći istraživač Hasan Dašti, naučnik iz oblasti ishrane i cirkadijalne biologije u bolnici Massachusetts General Hospital, koja je deo Harvarda, objasnio je da studija pruža nedostajuće informacije o tome kako se vreme obroka menja u kasnijem životnom dobu i kako te promene utiču na opšte zdravlje i dugovečnost. On napominje da je kasnije vreme obroka, a posebno doručka, povezano sa zdravstvenim izazovima i povećanom smrtnošću kod starijih osoba.

Zašto je vreme obroka važno

Istraživanja o zdravoj ishrani su se često fokusirala na to šta treba jesti; ova studija ističe značaj hrononutricije – nauke o vremenskom rasporedu ishrane – kao faktora rizika koji se može menjati u cilju smanjenja negativnih zdravstvenih ishoda. Posebno se naglašava da vreme obroka, a naročito doručka, može poslužiti kao jednostavan pokazatelj zdravlja kod starijih osoba i može pomoći u osmišljavanju budućih strategija za zdravo starenje. To je nešto na šta i pacijenti i lekari mogu obratiti pažnju.

Shutterstock

„Naše istraživanje sugeriše da promene u tome kada starije osobe jedu, posebno vreme doručka, mogu služiti kao lako merljiv pokazatelj njihovog opšteg zdravstvenog stanja“, kaže Dašti. Takođe dodaje da bi podsticanje starijih osoba da imaju dosledan raspored obroka moglo postati deo šire strategije za promovisanje zdravog starenja i dugovečnosti.

Iako studija ne dokazuje odlučno da raniji doručak direktno dovodi do boljeg zdravlja ili dužeg života — dokazi ipak ukazuju na moguću povezanost. Raniji doručak je češće povezan sa boljim zdravstvenim ishodima i većom verovatnoćom preživljavanja — pa zašto čekati?

 

 

Bonus video: