Dobijanje vozačke dozvole, prijava za fakultet, iznajmljivanje prvog stana—ovo su prekretnice koje predstavljaju nezavisnost. Zato povratak kod roditelja nakon fakulteta ili kada imate malu decu može delovati kao korak unazad.

Međutim, višeporodično stanovanje je rastući trend među porodicama koje traže praktične i isplative načine da se nose sa troškovima stanovanja, brige o deci i nege starijih. Prema izveštaju Angi’s State of Home Spending, 1 od 4 vlasnika kuća živi u višeporodičnim domaćinstvima.

U nastavku su stručni saveti o prednostima i manama zajedničkog života više generacija i kako ovaj oblik stanovanja može da pojednostavi kućne poslove, troškove i brigu o članovima porodice.

Šta je višeporodično stanovanje i zašto je u porastu?

„Višeporodično domaćinstvo je kada dve ili više generacija odraslih žive zajedno u jednoj kući“, objašnjava dr Šarlin Ruan, klinički psiholog i osnivač kompanije ,,Thrive Psychology Group" za Real Simple. Na primer, možete živeti sa roditeljima, tetkama, ujacima, bakama i dekama ili drugim rođacima iz šire porodice. Što se tiče prostora, on može uključivati odvojene stambene jedinice ili zajedničke prostorije, poput kuhinje ili sobe za druženje.

Prednosti višeporodičnog stanovanja

Ako razmišljate o sličnom aranžmanu, postoji nekoliko prednosti zajedničkog života. Veći broj članova porodice može značiti više pomoći u obavezama, uključujući popravke u kući, obavljanje poslova i brigu o deci.

„Pošto više od 50% domaćinstava u SAD ima dva zaposlena roditelja, oslanjanje na članove porodice za brigu o deci, osobama sa invaliditetom ili starijima predstavlja značajnu prednost“, kaže Majkl Lombard, sertifikovani finansijski terapeut. Rođaci mogu pomoći oko prevoza i svakodnevnih obaveza poput kuvanja i čišćenja.

Osim toga, višegeneracijsko stanovanje pruža deci osećaj pripadnosti, kaže mentalna terapeutkinja Brijana Paruolo. Stariji članovi porodice mogu prenositi vrednosti i tradiciju, što pomaže mlađim generacijama da se povežu sa porodičnom istorijom i kulturom. „Istovremeno, zajednički život omogućava starijim roditeljima da zadrže nezavisnost, a da ostanu blizu voljenih osoba“, dodaje ona.

Još jedna prednost je deljenje troškova ili finansijski doprinos drugih članova domaćinstva, kaže Lombard. Za nedavne diplomce, život sa porodicom može omogućiti nastavak školovanja, stažiranja ili isprobavanje karijere sa nestabilnim prihodima, poput umetnosti ili preduzetništva, kaže dr Ruan. „U svetu koji se stalno menja, gde milenijalci i generacija Z osećaju da ne mogu da sustignu starije, veliki finansijski teret može biti skinut sa njihovih leđa“, kaže Paruolo.

„Takođe, kako ljudi žive duže, produžavanje fiksnog penzionog budžeta može biti izazovno“, kaže dr Ruan. Pored uštede novca ili poreskih olakšica, stariji odrasli mogu dobiti osećaj svrhe i bliskosti kroz vreme provedeno sa unucima ili mlađim rođacima. Istraživanja pokazuju da bliski odnosi mogu poboljšati zdravlje i smanjiti depresiju i usamljenost.

Da li je višeporodični život pravi izbor za vas?

Višeporodični život takođe dolazi sa izazovima. Nesuglasice su neizbežne, bez obzira na to koliko volite svoju porodicu. Sva tri stručnjaka slažu se da je ključno da pre useljenja zajedno razgovarate sa porodicom. Razmatranje detalja novog načina života može vas pripremiti za uspeh.

Prostor i privatnost

„Blizina ima način da pojača postojeću porodičnu dinamiku, uključujući i one komplikovanije“, kaže Paruolova. Uobičajeno je da članovi porodice imaju različita uverenja i očekivanja, u zavisnosti od godina, kulture i životnog iskustva. „U zavisnosti od veličine i rasporeda kuće, privatnost može biti izazov“, kaže dr Ruan. Članovi porodice mogu imati različite norme u vezi sa bukom, zatvorenim vratima ili zajedničkim prostorijama.

Ako je teško postići dogovor, Lombard preporučuje razgovor sa porodičnim terapeutom koji je kulturno kompetentan i može pomoći u rešavanju ovih izazova. Stručna podrška može pomoći da bolje razumete jedni druge i rešite nesuglasice.

Finansije

Deljenje troškova može smanjiti finansijski teret porodice. Međutim, ako se vaši obrasci budžetiranja i potrošnje ne poklapaju sa drugim članovima domaćinstva, to može dovesti do sukoba i narušavanja odnosa. „Takođe, nepredviđene okolnosti poput gubitka posla mogu dodatno opteretiti celu porodicu“, kaže Lombard.

On i dr Ruan preporučuju da se unapred jasno definišu troškovi, uključujući podelu za hranu, kiriju, zdravstvene troškove, komunalije i osiguranje. „Čak i ako deluje hladno ili previše formalno da se dogovori stave na papir, to može biti korisno jer smanjuje šansu za kasnije nesporazume ili različita sećanja na dogovore“, dodaje ona.

Roditeljski stilovi

Na primer, roditelj ne dozvoljava detetu desert pre večere. Bake i deke bi možda tu pravilu popustile kada roditelj nije kod kuće.

„Ovo može biti teško za baku ili deku koji su navikli da razmaze unuke tokom poseta, ali sada moraju da se drže dogovorenih kućnih pravila“, kaže dr Ruan. „Ako u kući ima dece ili tinejdžera, moraju se jasno definisati roditeljski stilovi, autoritet i zajednička pravila i granice.“ Različita pravila od strane različitih odraslih mogu zbuniti decu.

Lombard se slaže da pomešane poruke mogu izazvati konfuziju. „Ljudi, a posebno deca, trebaju doslednost u domaćinstvu da bi napredovali“, kaže on. Odrasli moraju biti usklađeni oko roditeljskih pristupa, jer u suprotnom dolazi do frustracije, ogorčenosti i konflikta.

Kućne obaveze

„Ljudi često precenjuju sopstveni doprinos u zajedničkom domaćinstvu, a potcenjuju doprinos drugih“, kaže dr Ruan. Jedan primer je stariji roditelj koji kuva svaki obrok misleći da pomaže, dok se odraslo dete oseća obavezno da jede tu hranu, iako bi možda želelo drugačiji dogovor.

Paruolo preporučuje otvoren razgovor o kućnim obavezama dok su svi još u neutralnoj situaciji. Takođe savetuje mesečne sastanke radi rešavanja problema ili prilagođavanja dogovora. „Vodite teške razgovore i jasno definišite granice i stvari koje su vam neprihvatljive“, kaže ona.

Borba za moć

Zajednički život može pojačati nesuglasice.

„I starije i mlađe generacije mogu se osećati infantilizovano (tretirano kao dete) u zajedničkom domaćinstvu“, kaže dr Ruan. Na primer, neko može da se ne slaže sa starijim roditeljima oko samostalnih aktivnosti poput vožnje ili kuvanja.

Sa druge strane, mlađa osoba može osećati gubitak autonomije ili da je stariji članovi osuđuju. „Mogu čak imati osećaj da se vraćaju u ulogu deteta u porodičnoj dinamici“, dodaje ona. Važno je ostati smiren u ovim situacijama, izbegavati osude i održavati otvorenu komunikaciju.

 

Bonus video: