Kada dete zbog sitnice plane, počne da viče ili se rasplače, mnogi roditelji instinktivno izgovore: „Smiri se.“ Iako je namera dobra, psiholozi upozoravaju da upravo ova rečenica često ima suprotan efekat. Umesto da pomogne detetu da se umiri, može izazvati još veći otpor i pojačati osećaj da ga niko ne razume.

To ne znači da roditelji greše ili da ove reči nikada ne bi trebalo da izgovore. Problem je u tome što dete, dok proživljava snažnu emociju, najčešće nije u stanju da jednostavno odluči da se smiri.

Deca tek uče kako da upravljaju emocijama

Američka akademija za pedijatriju navodi da su izlivi besa, plač i burne reakcije posebno česti kod mlađe dece, jer još razvijaju govor, samokontrolu i sposobnost da rečima izraze svoja osećanja.

Upravo zato roditelji imaju važnu ulogu da pomognu detetu da prepozna i nauči kako da reguliše emocije.

Slično ističe i Američko psihološko udruženje, koje savetuje roditeljima da, umesto da očekuju trenutnu kontrolu emocija, pomognu detetu da imenuje ono što oseća i nauči kako da se na prihvatljiv način izbori sa frustracijom.

Zašto „Smiri se“ ne daje rezultate?

Kada je dete preplavljeno besom, tugom ili frustracijom, njegov mozak prvenstveno reaguje na emocije, a tek potom na logiku.

Zbog toga rečenice poput: „Smiri se“, „Prestani da plačeš,“ „Nije to ništa“, često zvuče kao umanjivanje detetovih osećanja.

Ako se dete oseća neshvaćeno, može još glasnije da plače, viče ili se raspravlja kako bi pokazalo koliko su njegove emocije stvarne.

Šta reći umesto toga?

Stručnjaci savetuju da roditelj prvo prizna detetova osećanja, a tek potom pokuša da reši problem.

Možete reći: „Vidim da si baš ljut/a“, „Ovo te je stvarno uznemirilo“, „Tu sam uz tebe,“ „Kada budeš spreman/na, razgovaraćemo.“

Ovakve rečenice ne znače da odobravate neprimereno ponašanje, već detetu pokazuju da razumete kako se oseća. Upravo to često pomaže da se mnogo brže smiri i bude spremno za razgovor.

Smiren roditelj je najbolji primer

Psiholozi naglašavaju da deca uče posmatrajući odrasle. Ako roditelj povisi ton, velika je verovatnoća da će i dete reagovati još burnije.

Miran glas, kratke i jasne rečenice, kao i strpljenje, mnogo su efikasniji od vikanja ili pretnji.

Tek kada se dete smiri, ima smisla razgovarati o tome šta se dogodilo, zašto je reagovalo na određeni način i kako sledeći put može na bolji način da izrazi svoja osećanja. Upravo tada razvija veštine emocionalne regulacije koje će mu koristiti tokom celog života.

Video:

emb